Друго вече “Музичког едикта” у знаку “славуја византијске музике”

Он је доказ да је  најљепши инструмент који је Бог створио глас људски и да се у њему могу стопити звуци свих инструмената. Када  глас своју службу нађе у цркви и то као појац, онда тај глас постаје још љепши и још савршенији.

Свештеник је Православне хришћанске цркве, Свете Атинске Архиепископије – Грчке. Теолог, доктор комуникологије – теологије, филмски и телевизијски редитељ, продуцент звука, пијаниста, хорски диригент, солиста. Одрастао је у веома религиозној грчкој породици, у атмосфери поштовања и љубави према Богу. Назван је “славујем византијске музике”, одржао је више од 500 концерата широм света. Почео је као професионални појац са тринаест година а у петнаестој години, Министарство образовања Грчке, доделило му је посебну награду за изузетни таленат, у извођењу византијске музике. Никодимос Кабарнос је први дошао на идеју да први промовише византијску музику на интернету, а снимци које је поставио били су најпосећенији. Као припадник светске баштени византијске музике, подигао је византијску музику на ниво најслушаније и најгледаније у Европи. Захваљујући свом изузетном знању у овој области, својој професионалности, дао је вели значај одличном квалитету звука и слике. Порекло његовог музичког образовања је Грчка.

Отац Никодимос Кабарнос, очаран је јединственим животом и молитвом на Светој Гори, светом месту где је и живео неко време. Под утицајем величанствености и једноставности византијске уметности, он зна како да воли и слуша музику која докази из природе, звуке Божијег стварања. Љубав према лепоти Божијег стварања и више од тога, његова љубав према самом Богу, стално обогаћује његово стваралаштво са једноставним особинама које произилазе из његове сталне везе и комуникације са Богом. Због своје музике и личности, отац Никодимос, важан је део византијске музичке баштине у свету. Он је дијамант јединственог сјаја у баштини византијске музике.  

Наступ оца Никодимоса Кабарноса награђен је дугим аплаузом као и наступ свих хорова, а аплаузи су готово увек трајали дуже од извођене композиције. Наступ хорова у цркви дао је целој вечери посебну атмосферу. Гласови који су се стапали у јединствени звук на тренутак су учинили да све у Саборном храму уживи, а они су својим узвишеним певањем будили необичан осећај припадности вери код посетиоца. Гласови хорских певача оживеле су, учинило би се на тренутак, и фреске у храму које су уз звуке који су лебдели у ваздуху добијале посебно значање.

На самом почетку друге фестивалске вечери наступио хор Дечје- омладинска црквена певачка дружина „Бранко“ из Ниша, под руководством диригента госпође Јоване Микић. 

Дечје- омладинска црквена певачка дружина „Бранко“ је интегрални део Црквено-певачке дружине “Бранко”Основан је 1995.године са потребом  да наши најмлађи верници учествују у молитви и песми. Сада су  већ зрао омладински ансамбл и кадри су саслуживати целло богослужење.

Потом су се присутној публици представити црквени хор "Свети кнез Лазар", који делује при српској црквеној општини у Бирмингему, Велика Британија,под руководством диригента госпође Драгане Зебић.

Хор “Свети кнез Лазар” из Бирмингема је мањи мешовити хор. Традиција хорског  певања почела је доласком политичких емиграната  из бивше Југославије. Први хор Лазарице био је мушки  хор, а од 1951. године хор  постаје мешовити.

Фестивалско вече је настављено наступом камерног хора "Певница", под руководством диригента госпође Марине Гавриловић. Затим је наступито хор "музyка.церкwие.пл", са катедре за дириговање козерваторијума Фредерик Шопен из Варшаве, Пољска, под руководством диригента Милоша Богића.