ДС Ниш: Уз честитке за "Дан демократије", упозорење на "претполитичко" стање друштва у Србији

ДС је настала са јединим циљем да се бори за демократско, уређено друштво, владавину права, равноправност, Србију која ће недвосмислено припадати породици европских народа, а против једноумља, притисака на институције, узурпације власти, диктатуре и аутократије, навео је Станковић, на јучерашњој конференцији за новинаре.

Захваљујући великој подршци грађана који су Србију видели на исти начин као и ми, 28 година касније успели смо да готово нема политичке снаге у Србији која се, макар декларативно, не залаже за те вредности. 

То није било увек тако, али демократе са тог пута никада нису скретале и нису одустајале од својих идеала и вредности у које су веровале, без обзира на личну цену коју су плаћале.

Данас је наша борба и даље актуелна. Наш посао ни изблиза није готов.
Србија нема јаке демократске институције, нема поделу власти, јер је све под командом једне странке и једног човека. 

Недовољно развијене институције и слобода медија, непоседовање јасне границе између законодавне, извршне и судске власти, низак ниво свести о томе на који начин функционише поштовање људских и мањинских права односно слобода основне су карактеристике ПРЕТПОЛИТИЧКОГ ДРУШТВА!

Уколико се таква друштва односно друштвена уређења не развијају него, као што је на жалост случај са Србијом данас, назадују, стварају се услови за успостављање аутократске власти!

Иза тога је само један мали корак до успостављања диктатуре!
Историјске чињенице, ситуација у Србији данас, ближа и даља прошлост  упозоравају нас на ту опасност!

Ако је садашњост тмурна, будућност више него неизвесна због чега не понудити грађанима да кроз измене Изборног Закона, бирају барем начин на који ће моћи да колико толико контролишу оне који им, поред садашњости, креирају и будућност? Како? 

Директним изборима и то на свим нивоима!

Регионализацијом и децентрализацијом на свим нивоима и у свим сферама!
Грађани би знали кога бирају и због чега, могли би да позову и прозову на одговорност (поред институција система) оне које су гласали на име и презиме!

С друге стране, изабрани посланици, одборници били би у обавези да заступају те исте грађане који су их бирали и указали им поверење да заступају њихове ставове у скупштинама градова, Републике. 

Шта имамо данас?

Према важећем пропорционалном изборном систему грађани могу да виде или чују неке шефове посланичких или одборничких група или представнике народа како као део законодавне власти бране односно заступају оне које треба да контролишу - извршну власт. 

Где су свему томе грађани?

У земљи Србији, у 21.веку, извршна власт контролише законодавну односно нормативну власт.

Уз претпоставку да су у законодавној односно нормативној власти представници народа (посланици, одборници) произилази да извршна власт контролише грађане.

Ако се слажемо да живимо у претполитичком друштву онда је и логично да основне карактеристике града какав је Ниш у многоме зависе од политике.

Предмет интересовања (грађани) замењен је предметом обожавања (вођа или Странка). Разлог је врло једноставан. Рачуни и одговорност се не полажу  грађанима, већ онима који данас или сутра могу да их смене или помере у зависности од личних опредељења. У таквој ситуацији најважније је не замерити се, не бунити се, не тражити односно не погрешити. То је основна и права слика Ниша. 

Ниш не узима! Он добија, али на кашичицу! А и како би другачије у централизованој Србији. 

Како другачије објаснити чињеницу да посрнулом граду, као поклон Републике тј. владе РС требају лепше фасаде а не кранови, да приходи у градској каси од пореза на зараде, као основни параметар активних радних места, од 2012.г. константно опадају да се за област социјале мање одваја него за казне и пенале од стране државних органа, да је ненаменски трансфер Републике према Лесковцу, нпр., већи него према Нишу.  

На крају могу само да констатујем да нема демократије у Србији без Демократске странке, закључио је Станковић.

Изјава Јелене Бартон, председнице Форума жена Демократске странке у Нишу: 

Демократска странка се бори да створи друштво у којем се негује озбиљна и аргументована размена мишљења, друштво у којем се стратешки планира развој и стварају пројекти за будућност. У цивилном друштву Демократска странка налази снажан друштвени ослонац за своју политику. Нема демократије без аутономног друштвеног поља у коме делују удружења грађана , синдикати и невладине организације. За будућност демократије важно је како функционише наш парламент, да ли приближавамо власт грађанима,или  се власт од грађана све више отуђује. Демократија мора постојати у процесу доношења закона.Предлози закона морају благовремено бити разматрани у оквиру озбиљних расправа, а у расправама морају учествовати представници институција и представници друштвених група којих се законски предлог тиче. Локална власт треба да буде најближа грађанима. Пре доношења одлуке о буџету мора постојати јавна расправа, и грађани морају бити благовремено обавештени о томе, како би дали свој допринос и на тај начин учествовали у доношењу одлука. Локална власт треба  да буде сензибилнија на потребе грађана јер то је једини пут за стварање модерног, развијеног демократског друштва.