Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Емиграција из Србије добила галопирајући тренд, ко ће остати?

Bookmark and Share

31.10.2017. Данас

Србија је на ранг листи 50 земаља у свету са најбројнијом емиграцијом, заузела 31. место. Чак две трећине младих жели да се исели из земље, пише Данас.

Емиграција из Србије добила галопирајући тренд, ко ће остати?

Не постоје прецизни подаци о томе колико грађана Србије тренутно живи и ради у иностранству, нити колико људи годишње потражи посао ван граница земље. Ако се пита статистика, која своје податке базира на попису, према последњем извештају из 2011. вани се налази 313.411 наших грађана.

Међутим, домаћој статистици измичу друга и трећа генерација исељеника, јер не постоји методологија која би обухватила и те групе. Подаци ОЕЦД-а, рађени углавном према евиденцијама земаља које примају економске мигранте, говори да је број знатно виши - чак 598.200 исељеника и то само у те земље и старосне доби 15 и више година.

Редовни члан Академије економских наука, професор Владимир Гречић, који се иначе бави проблемом миграција, потврђује парадокс да у ери дигитализације не постоје поуздани подаци чак ни када се истраживачи ослањају на статистике главних имиграционих држава. Када је о Србији реч, додатни проблем је то што се евиденције воде према земљи рођења или према држављанству, а наша земља је у последње две деценије неколико пута променила свој државни статус, од СР Југославије, преко СЦГ до РС. Али и тако добијени подаци морали би да буду разлог за бригу.

- Према проценама недавно објављеним у Секретаријату ОЕЦД, емиграција из Србије је попримила галопирајући раст. Наиме, просечан годишњи број емиграната из наше земље само у државе чланице ОЕЦД, у периоду од 2005. до 2014. износио је 31.000. У 2014. емигрирало је 57.000 особа, да би 2015. тај број достигао рекордних 60.000. Тиме је Србија, на ранг листи 50 земаља у свету са најбројнијом емиграцијом, заузела 31 место. Колико се миграната вратило у Србију није познато. Такав податак у овој публикацији није доступан - каже за Данас професор Гречић.

Он указује и на скорашња истраживања која показују да су емиграционе намере младих код нас доста изражене – чак две трећине испитаника из те категорије жели да се исели из земље. Мотивација младих за емиграцију је скоро у потпуности економска (81,9 одсто). Они желе побољшање животног стандарда, лакше запослење, боље услови за покретање сопственог посла, боље образовање и слично. Најпривлачније земље дестинације за емиграцију су земље ЕУ (готово код четвртине испитаника), посебно Немачка и Аустрија, а од прекоокеанских САД и Канада.

- Ништа то није нелогично. Србија у економском погледу много заостаје за земљама Европске уније. Извештај ЕК о напретку Србије у 2015. показује да се БДП по становнику у Србији налази на нивоу од само 35 одсто просека у 28 земаља ЕУ заједно узетих. Иначе, ризик од сиромаштва - дефинисан као део становништва који живи од прихода који су испод 60 одсто просека прихода у земљи, процењује се на 25,6 одсто. При том, у становништву Србије влада перцепција веома озбиљног песимизма у погледу капацитета наше државе за задржавање и капацитета за привлачење талената. То потврђује и најновији Извештај Светског економског форума (2017-2018), према коме је Србија по индикатору „капацитет за задржавање талената“ на 134. месту а по индикатору „капацитет за привлачење талената“ на 132. позицији од укупно 137 земаља - истиче наш саговорник и додаје да је у иностранство отишло око 90.000 високообразованих кадрова док је број студената рођених у Србији који се образују у иностранству 2012. године износио 9.712.

- Они су у највећој мери потенцијални исељеници, будући да за време студија науче добро језик и прилагођавају се захтевима тржишта рада земље у којој студирају, објашњава он. Указује и да тако промењена структура миграната у односу на период од пре неколико деценија када су одлазили углавном људи са нижим степеном образовања, има и своје економске последице.

- Емиграција генерише и могућности и изазове за земље порекла. Код мање развијених и земаља у развоју, изражава се најчешће забринутост због губитка високо квалификованих и стручних радника, такозваног "одлива мозгова", који може да омета развој. Уз то, неке земље виде емиграцију као стратегију за подстицај привреде, не само од девизних дознака или смањења притисака на тржиште рада, већ и показатељима да њихове дијаспоре могу допринети развоју кроз финансијска улагања у матичним државама, као и кроз трансфер знања и вештина - каже Гречић.

Ипак, упозорава он, исељавање талената из Србије је све веће. То ће имати далекосежне негативне импликације, јер су земљи потребни високостручни кадрови. Најважнији чинилац повећања конкурентности привреде су знање и иновације, а таленти су носиоци иновација, у условима развоја друштва и економије засноване на знању. Иначе, стране компаније код нас траже најбоље стручњаке, када процењују будуће ефекте приликом улагања капитала, каже наш саговорник. Он тврди и да се одлазак младих у иностранство не може и не треба заустављати.

- Они треба да одлазе, раде неко време, стичу нова знања и вредна искуства, али и да се врате у матичну државу. Ниједна земља није успела да заустави емиграцију, али више њих, сличних нашој, успеле су да створе повољан амбијент за повратак младих, промовишући „циркуларну миграцију“. Сви су људи вредни пажње, али одлазак талената, који су носиоци знања и иновација које су битни чиниоци развоја, просперитета и повећања конкурентности привреде Србије, представља највећи изазов за носиоце политичких фунција - закључује професор Гречић.

Највише образованих одлази у Канаду

Од укупно 598.200 исељеника из Србије, колико их је евидентирао ОЕБС, 307.500 су жене. Од тог броја, у Немачкој је 27,4 одсто, следе Аустрија са 16,1 одсто, Швајцарска са 10,4 процента, Француска 10, Италија 6,2 одсто, Канада 4,9 а Аустралија 3,2 процента. За САД и Уједињено Краљевство нису дати подаци. Према степену образовања, у Немачкој је удео високообразованих у укупном броју исељеника био је 9,3 одсто, Аустрији 5,5 процената, Швајцарској 12,9 одсто, Француској 13,5 одсто, Италији 10 , Канади 52 и Аустралији 22,8 одсто.

У печалбу најмање преко НЗС

Канали којима наши грађани траже и добијају посао у иностранству су различити, а у укупном броју миграната готово је симболично колико њих одлчази посредством државних институција, попут Националне службе запошљавања.

Тако се 2012. године15 медицинских сестара и техничара запослило у Немачкој, а у Уганди је запослена једна медицинске сестре у операционој сали. Наредне године листа се мало проширила, па је у Јапану преко НСЗ-а посао нашао један професор енглеског језика, у Уганду је отишао један специјалиста гинекологије и акушерства, у СР Немачку четири доктора медицине а у Либију два лекара специјалиста -ургентне медицине и пулмологије и три медицинске сестре. У 2014. осам особа са листе незапослених ангажовано је у Уједињеним Арапским Емиратима, у СР Немачкој, Јапану и Мађарској, док је 2015. запослено 55 наших држављана - 37 медицинских сестара или техничара у СР Немачкој и 18 лица у Словенији и Јапану.

Прошле године посао у иностранству преко НСЗ нашло је 27 држављана Србије - 15 медицинских сестара или техничара у СР Немачкој и 12 лица у Словенији. Према посебној евиденцији НСЗ која се води након потписаног споразума са немачким институцијама, у ту земљу је од 2013. отишло укупно 1.479 особа, од којих су неки самостално пронашли посао. И домаће агенције за посредовање у запошљавању шаљу раднике у иностранство, али уколико нису за тај посао регистроване, што се дешава, то може да буде и велики ризик. Уз то, највећи број младих који одлазе, самостално налазе послодавце а већина факултета нема евиденцију о професионалној каријери свршених студената.

М. Н. Стевановић, Данас


#   демографија   образовање   медицинске сестре   економија   ОЕБС   емиграција   Владимир Гречић
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима