Иван Драјзл, аутор који нам описује живот у праисторији...

Историја ме одувек интересује, поготову древна прошлост. Постоји нешто јако у вези са временима када је човечанство било тек на почетку и када људи нису могли ни да појме докле ћемо као врста стићи. Наравно, не значи нужно да је ово докле смо стигли позитивно. Управо то додаје узбудљивости древних времена – можемо се питати коликим другим путевима смо могли поћи уместо овог.

Писати о древној прошлости није лако, јер не постоји довољно грађе. С друге стране, то оставља много места за домаштавање, али сам ја у старту зацртао да ћу покушавати да се задржим у оквирима реалног и могућег. Данас интернет представља праву благодет за писца, али може да буде и његово проклетство. Читалац очекује да писац много боље познаје материју о којој пише и прилази му са поверењем у његов ауторитет. Ако писац користи само интернет, онда ће читалац врло брзо моћи да пронађе исту ту грађу и да види да се писац служио искључиво лако доступним изворима. На тај начин, писац губи ауторитет. Зато сам се трудио да сакупим што је више могуће грађе мимо интернета, те сам путовао, обилазио налазишта, пео се на планине које описујем и разговарао са људима који о датој теми знају много више од мене.

Добили сте подршку налазишта Плочник и од стручњака међу којима су Јулка Кузмановић Цветковић и професор Ненад Тасић. Како је изгледала сарадња са њима?

Мени је највећу бригу представљало питање како ће људи од струке реаговати на мој рукопис. Када ми је госпођа Јулка, једн од водећих стручњака за период неолита код нас, рекла да ништа не би мењала у тексту и да би га она слично написала када би смишљање прича било њен позив, пао ми је огроман терет са срца. Успоставили смо сарадњу на обострану корист, јер и тим налазишта Плочник, између Прокупља и Куршумлије, ради интензивно на популаризацији периода неолита па спремају нека изненађења за посетиоце која треба да учине да доживљај Плочника буде значајно различит од обиласка других музеја. Очекујем да ћемо сличну сарадњу установити и са налазиштем у Винчи.

Кроз роман “Винча, знамење богова“ откривамо живот на нашим просторима у јако давна времена. Занимљиви су детаљи који описују односе међу људима, ратнички кодекс, љубавне односе. Такође, док сте проучавали винчанско доба сигурно сте наишли на неке интересантне чињенице. Да откријемо понешто?

Мени је најфасцинантније сазнање било то да је животни стандард пре седам хиљада година био виши него пре, рецимо, три стотине година. Ти људи су живели у благостању, јер је сваком све било доступно и није постојао повод за отимачину и насиље. Зато су они своју снагу, уместо у подизање зидова и прављење оружја, усмеравали у лепоту и удобност. Такође, са сигурношћу се може тврдити да је положај жене био много бољи него кроз целу историју након тога. Жене су биле поштоване као извор живота и имале су иста права као и мушкарци, а уживале су већу заштиту.

Код нас су последњих година јако модерни романи епске фантастике који укључују митологију. Ових елемената има и у вашој причи о Винчи која носи и поднаслов: „ Знамење богова“. Какву улогу су богови имали у то доба и колико оновремени однос према боговима утиче на јунаке њихове потезе, одлуке?

Био сам слободан да претпоставим да је однос према боговима могао бити сличан као и у било ком другом времену. Било је људи који су дословце веровали у све што су шамани и свештеници говорили, а било је и оних који су сумњали и били радознали и не претерано ревносни у поштовању обичаја. Вероватно је и тада било оних који не верују, али је и у то време било паметније своје неверовање не испољавати јавно, осим у случајевима најмоћнијих и најбогатијих. Сложићемо се, да су се боговима увек пре окретали они који су били немоћни и слаби, док су се моћни више уздали у овоземаљска средства. Моји јунаци су свесни општег веровања да постоје богови и духови, и чине обреде, мање или више ревносно, међутим нико се не ослања на више силе да га заштите када може сам да се уклони непријатељу с пута.

А сада нешто о вама. Докторирали сте и радите у просвети, струка Вам је књижевност. Како је дошло до тога да се ваша професионална оријентација повеже са интересовањем за праисторију?

Свако ко себе сматра интелектуалцем мора да поседује знање из многих разнородних области. У таквој ситуацији, немогуће је предвидети шта ће таквом човеку заискрити као посебно интересантна тема. Дакле, интересовање за праисторију није последица формалног образовања, већ интересовања која су ме заокупљала у слободно време.

На Сајму књига у Београду уз Вашу књигу биле су изложене и првим купцима поклањане реплике пронађених скулптура из налазишта Плочник. Тамо се, иначе, одвијају занимљиви програми. Можете ли нешто од тога да препоручите љубитељима археологије и историје?

Тамо је већ направљена реконструкција насеља из доба неолита, тако да посетиоци могу да виде различите грађевине и да узму учешћа у различитим процесима, попут топљења метала на начин из тог времена, или да учествују у производњи хлеба, без данашњих алата и технологије, а да затим такав хлеб и пробају. У току је реализација следећег корака – костимирање глумаца који ће посетиоцима представити аутентични живот из тог времена. Позивамо зато љубитеље прошлости да дођу и доживе нешто потпуно другачије од разгледања крхотина керамике на музејским полицама.

Најављено је да ће Ваша књига “Винча, знамење богова“ имати наставке. Шта надаље читаоци могу да очекују у том серијалу?

Винча ће имати један сигурни наставак, јер је рад на њему већ добро одмакао. Уосталом, на крају првог дела недвосмислено је најављено да и самој Винчи прети велика опасност са истока. Хоће ли бити треће књиге, то у овом тренутку не могу да одговорим, али обећавам да, уколико све буде речено у другој књизи, нећу писати трећу тек да би било једне више.

У плану су и неке занимљиве промоције. Да не откривамо много, али какве су Ваше идеје и жеље?

Моја жеља је да што већи број људи у себи открије интересовање за овај фасцинантни период у историји Балкана, а да при том буду забављени док читају роман. У време када је маркетинг све, јасно ми је да ће људима бити потребно да им скренемо пажњу. Након тога све ће зависити колико се књига допада читаоцима, а о томе ће само они моћи да говоре. У сваком случају, очекујте нешто несвакидашње на пролеће.

netknjizara.rs