Миодраг Тасић: Година прође, никако да сјаши!

Прође лето седамнаесто. Мислимо на годину која неумитно ишчезава. Као и ми с њом, уосталом. А оно, никако да сјаши, мисли се на притиске, уцене, претње, којима смо непрестано изложени. Свака сличност с догађајима и личностима, читај личношћу, случајна је и злонамерна од оних који би је потражили негде другде!

Елем, вратимо се години две хиљаде седамнаестој. Шта је било добро и успешно, а шта се може сматрати промашајем? Година на измаку била је изборна година. Како у самој Србији, исто тако и у јужној српској покрајини. Ту "јужну српску покрајину" већина политичара, новинара, аналитичара, чак и становника остатка Србије назива кратко - Косово. Само незнатна мањина старомодних Срба назваће је Косово и Метохија.

Било како вам драго, тек избори су били прво у већем делу Србије. Према очекивањима победила је напредна Србија и то можемо сматрати највећим достигнућем у протеклој години. Слична је ситуација и са јужном покрајином. Тамо су били избори и исто према очекивању такозвана Српска листа освојила 10 посланичких мандата. Захваљујући баш тим Србима извесни Рамуш Харадинај постао премијер тзв. Косова! Слутимо да је то српски тријумф. Да ли је 5:0 или 10:0 за Србе против Албанаца, нека објасни српски повереник на КиМ. Он тако сликовито објашњава српске победе у "јужној српској покрајини."

Поред изборних победа успесима у 2017. може се сматрати општи привредни узлет; пораст плата и пензија, пад незапослености, раст инвестиција, отварање поглавља у приступању Србије ЕУ, ма шта то значило, спортски резултати, научна достигнућа! Код науке та достигнућа огледају се највише у броју нових доктора наука, али и у повећаном обиму факултетски образованих појединаца. Поготову када је реч о престижним приватним универзитетима у Србији!

Да не буде све потаман постарала се природа. Неки сматрају Бог. Изгледа да је и Бог дигао руке од нас. Судећи по дуготрајној суши лета и јесени Господње 2017. Због те неиздржљиве суше подбацили приноси. Ако је неко можда гладан у Србији, слутимо да је то баш због ове суше. И даље се не зна ко је рушио објекте у београдској Сава Мали. Ко је тај идиот, што рече премијер, који је наредио да се руши по ноћи. Бесправно. Велики неуспех за све оне који су дужни да пронађу идиота.

Даље, неуспехом би могло да се сматра и то што млади и образовани (махом на државним школама и универзитетима) одлазе из Србије. Као, иду да подижу друге државе уместо да унапређују своју. Али, и ту имамо две стране. Највећи допринос стандарду српских грађана стиже из иностранства. Од наших гастарбајтера. Управо радници на привременом раду у иностранству, који понекад траји 40, 50 година, шаљу девизе посрнулој фамилији, пријатељима и познаницима у домовини. Многи се у старости, због малих пензија на Западу, сетили Отаџбине. И вратили се јер овде те пензије чине право мало богатство. И троше их баш овде. А ови млади и образовани, добиће на Западу боље плаћена радна места, па ће део тог колача милом или силом да се слије и у Србију.

Ако ћемо право више промашаја и нема у години која је на измаку. Све је онако како треба и да буде. Почев од путева, пруга, река и језера, насеља, како градских тако и сеоских. Природа све више нетакнута, то јест, недирнута. Оранице и поља претварају се у трње и коров. Дакле, растиње. Шанса за туризам. Наравно, све више посетилаца из иностранства одушевљава се природним лепотама Србије и ноћним животом код нас. Туристи су махом из суседства, мада не оскудевамо ни у онима из далеких дестинација; највише из Авганистана, Пакистана, Ирака, Сомалије...

Сума сумарум, очекујемо у наредној години већи прилив страних инвестиција, пораст БДП-а, отварање нових поглавља у приступним преговорима с ЕУ, нове километре путева и пруга, нова радна места, тако да се једном за свагда искорени незапосленост у Србији. А ми скромнији бићемо задовољни ако у општем напретку и просперитету дочекамо Нову 2019. годину!

Миодраг Тасић

Алексинац Нет