НИШКА ШКОЛА УЖАСА? Нови случај насиља у Алексиној школи!

Да ли се то историја понавља, у школи у којој је пре четири године насиље трпео и покојни Алекса Јанковић, који је на крају извршио самоубиство?

- Нико није спречио насиље. Тврде да делују по закону, узму изјаве, и све остане на томе. Сматрају да нису ту „да суде ко је од деце у праву“, каже овај дубоко разочарани родитељ из Ниша за Србијаданас.цом.

Од септембра је почео пакао његовог сина, а због насиља које је трпео истраумиран је данима. Насилнике је његово дете знало од раније, али су се почетком године нашли у истом разреду. Схвативши да школа не чини ништа, иако је пријављивао све инциденте, одлучио се на исписивање детета.

- Чујем да још једна жена размишља да учини исто, открива нам овај узнемирени отац.

Неки нови Алекса...
"Сретен Младеновић Мика“ је школа која је у фокусу ових дана, од кад је у јавности свом снагом испливала прича о самоубиству Алексе Јанковића, који је ишао у ту школу. Како Алексини родитељи тврде, а исто је утврдио и суд, надлежни у школи нису реаговали како треба поводом Алексиних мука, које су резултирале трагичним исходом. 

Исти психолог, исти школски полицајац, четири године касније, и нема никаквог помака у помагању жртвама насиља?

Да ствар буде бизарнија, отац дечака тврди да је координатор тима који би требало да спречава насиље једна учитељица, која је његовог сина једном приликом ударила у груди.

Каже да се осећа утучено, али је ово био једини начин.

- Осећао сам се као губитник кад сам изашао из школе, каже отац дечака, који нам објашњава да нико од надлежних у школи није покушао ни да га заустави, ни да га одговори од исписивања детета из школе.

Тим реагује, али дете два месеца трпи насиље (?!)
За разлику од њега, пораз што се једно дете исписује из школе, и што насиље и даље потреса ову установу, не дели директорка школе „Сретен Младеновић Мика“.

- Не осећам пораз, јер је ово школа која максимално пружа све сваком детету, каже Јасмина Станковић, напомињући да постоји незадовољство појединих родитеља.

- Дете званично није исписано, нити може бити до оног тренутка док се не пребаци у другу школу и друга школа не затражи документа. Било је неких ситуација, али је у њима школа реаговала, тврди она.

Но, она нам је потврдила да је отац детета јуче био код ње, и изразио намеру да испише дете. О случају није хтела да коментарише, понављајући да „тим реагује, од ситуације до сиитуације, и одређује о ком нивоу насиља се ради, према протоколу“.

Подржава ли директорка школе Алексин закон?
На питање да ли ова школа подржава Алексин закон, добили смо магловит одговор:

- Закон не може да се односи само на улогу школе, већ и улогу породице и друштва.

Ипак се Станковићка слаже да треба да постоји законска регулација вршњачког насиља, изражавајући жаљење због Алексиног случаја.

Казала нам је да је поменути родитељ реаговао још у септембру, али није хтела да наставља на тему да ли је два месеца било довољно да се нешто ипак учини?

Пошто је више пута поменуто „реаговање тима“, питали смо је да ли је то исти тим, за који је суд пресудио да у Алексином случају није реаговао како треба. Добили смо одговор: "То не могу да вам кажем".

Ипак, ми смо дошли до информација да је школски полицајац исти као и пре 4 године (који нам је рекао да је тренутно на боловању), а исти је и психолог, која нам је рекла да није овлашћена да коментарише било шта.

Остаје питање да ли ће просветна инспекција коначно одрадити свој део посла када су овакве пријаве у питању, јер је просто немогуће да исти тим, после 4 године, има сличај случај, и исти неуспех.

Судећи по (не)заинтересованости самог министра просвете за вршњачко насиље, као и спорог и неефикасног деловања "тима" школе, шта је отац друго могао да уради, да сачува своје дете у животу?

Неки нови Алекса

У разговору са Алексином мајком Драганом, открила нам је да би се у школи у коју је ишао Алекса, по њеном мишљењу, догодило кад тад нешто слично као са њеним сином - догодио би се "неки други Алекса".

Изгледа да су јој слутње биле оправдане, али се надамо да исход неће бити као код трагично настрадалог Алексе.

- Пресудни фактор за избор школе у нашем случају било је пресељење и близина школе. Да парадокс буде већи о избору школе су одлучивали метри, конкретно 300-400м удаљености од друге школе, а не репутација школе која нам је говорила друго. Нажалост нисмо имали предрасуда - каже Драгана.