Прослава Курбан-Хаџи бајрама

Још се назива се и Хаџи-бајрам јер током њега велики број верника обавља Хаџ, једну од пет основних исламских дужности. 

Он представља поштовање воље Ибрахима да жртвује свога сина, као чин покорности Божијој вољи, прије него што је Бог интервенисао преко свог анђела Џибрила, који га је обавестио да је жртва већ примљена.

Месо жртвоване животиње се дели на три дела. Породица задржава једну трећину; другу трећину дају родбини, пријатељима и комшијама; трећа трећина се даје сиромашнима и угроженима.

У лунарном исламском календару, Курбан-бајрам почиње десети дан месеца Зу ел Хиџа и траје четири дана. У међународном (грегоријанском) календару, дани варирају од године до године, померајући се једанаест дана раније сваке године.

Курбан-бајрам је посљедњи од два бајрамска празника, док је први Рамазански бајрам. Основа за празновање Курбан-бајрама долази из 196. ајета из суре Ел Бекара, друге најдуже суре у Курану. Реч „бајрам” се јавља и у сури Ел Мејда, петој сури у Курану, и значи „свечани празник”.

Муслимани у Нишу традиционално прослављају празник у својим домовима и у џамији Ислам-аге Хадровића.