Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Раст бруто домаћег производа (БДП) уз пад индустријске производње обележио прво тромесечје

Bookmark and Share

Београд 31.05.2019. Танјуг

Реални раст бруто домаћег производа у првом кварталу 2019. године износио је 2,5 одсто на годишњем нивоу.
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду јануар-април 2019. године порасла је за 8,3 процента на 12,95 милијарди евра.
Индустријска производња пала је у априлу за 0,8 одсто у односу на исти месец прошле године.

Раст бруто домаћег производа (БДП) уз пад индустријске производње обележио прво тромесечје

У односу на четврто тромесечје прошле године, према десезонираним подацима, раст БДП-а у првом кварталу 2019. године износио је 0,3 процента, објавио је Републички завод за статистику.

Значајан реални раст бруто додате вредности на годишњем нивоу забележен је у сектору грађевинарства (12,3 одсто), сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране (5,8) и сектору информисања и комуникација (4,9).

Посматрано по агрегатима употребе БДП-а, у посматраном тромесечју је у односу на исти период прошле године, реални раст забележен код свих агрегата.

Издаци за финалну потрошњу домаћинстава су порасли за 3,2 процента, издаци за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (НПИД) за 2,3, издаци за финалну потрошњу државе за 2,5, бруто инвестиције у основна средства за 8,4, извоз робе и услуга за 9,3 и увоз робе и услуга за 9,4 посто.

Повећана робна размена

Извоз Србије је повећан за 7,3 одсто, а увоз за девет одсто у односу на исти период годину раније. Извезено је робе у вредности од 5,51 милијарди евра, а увезено за 7,44 милијарде, тако да дефицит износи 1,93 милијарде евра, што је повећање од 14,2 процента у поређењу са истим периодом прошле године, објавио је Републички завод за статистику.

Покривеност увоза извозом износи 74 процента и мања је него у прва четири месеца лани, када је износила 75,2 одсто.

Изражено у доларима, укупна робна размена са светом од јануара до краја априла је износила 14,67 милијарди, што је пад од 0,2 одсто у односу на исти период 2018.

Извоз је "тежио" 6,24 милијарде долара, што чини пад од 1,1 одсто на годишњем нивоу, док је увоз повећан за 0,4 процента на 8,43 милијарде.

Дефицит је порастао за 5,2 посто у односу на исти прошлогодишњи период, на 2,19 милијарди долара.

Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (34,5), а у увозу Београдски регион (47,1).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније имају удео од 64 одсто у укупној размени.

Главни спољнотрговински партнер и на страни извоза и увоза била је Немачка, где је извезено робе у вредности 705 милиона евра, а увезено за 958,4 милиона.

Извоз у земље ЦЕФТА, које су други најважнији партнер Србије, износио је 891,3 милиона евра, а увоз је вредео 289,5 милиона, што даје суфицит од 601,8 милиона евра. Покривеност увоза извозом износи 307,9 процената.

Највећи суфицит је остварен са земљама из окружења: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Северном Македонијом, али је забележен и са Румунијом, Словачком, Великом Британијом, Словенијом, Италијом, Бугарском, Хрватском, Шведском.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином и Руском Федерацијом. 

Када је реч о месечним показатељима, у априлу је извоз порастао за осам одсто међугодишње на 1,41 милијарду евра, а увоз за 8,8 процената на 1,91 милијарду.

Према десезонираним подацима, априлски извоз је смањен у односу на март за 0,5 посто, док је увоз порастао за један одсто.

Пад индустрије за 0,8 одсто

Индустријска производња у Србији пала је у априлу 2019. године за 0,8 одсто у односу на исти месец прошле године.

Највећи утицај на пад индустријске производње имали су индустрија деривата нафте, индустрија хемикалија и хемијских производа, те производња електричне енергије, одевних предмета и производња електричне опреме.

Према десезонираним подацима, укупна индустријска производња у априлу је, на месечном нивоу била мања за 0,6 одсто, док је прерађивачка остварила раст од 1,8 одсто.

Десезонирани индекс индустријске производње за април показује да је укупна индустрија остварила пад од два одсто, а да је прерађивачка пала за 4,1 одсто у односу на просек 2018. године.

У априлу је, на годишњем нивоу, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забележио пад од 4,5 одсто, прерађивачка индустрија пад од 0,5 одсто, а рударство раст од четири одсто.

Посматрано по наменским групама, у априлу је производња енергије пала за 14,3 одсто, а трајних производа за широку потрошњу за 3,7 одсто, у поређењу са истим месецом прошле године.

С друге стране, раст је забележен код производње капиталних производа од 13,8 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу за 3,6 одсто и интермедијарних производа, осим енергије за 3,5 одсто.

У прва четири месеца ове године, индустријска производња бележи пад од 1,5 одсто међугодишње.

Обим индустријске производње је у априлу на годишњем нивоу забележио пад код 12 области, чије је учешће у структури индустријске производње 41 одсто, а раст код 17 области, са учешћем у структури индустријске производње од 59 одсто.


#   Београд   Немачка   инвестиције   производња   Русија   Кина   индустрија   увоз   извоз   Завод за статистику   БДП   хемикалија
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима