Državi stiže novih 4,5 milijardi dinara da plati po presudama

U kojima nalaže Vladi Srbije da im u roku od četiri meseca iz budžeta isplati naknadu štete u iznosu njihovih zaostalih zarada i pripadajućih kamata, a koja se, u zavisnosti od slučaja, kreće od 500.000 do 2.000.000 dinara. U ovim odlukama Ustavni sud ocenjuje da je tim radnicima povređeno pravo na imovinu, kao i pravo na suđenje u razumnom roku, pošto su njihove izvršne presude o isplati zaostalih zarada čekale na izvršenje i po deset godina.

Njihov pravni zastupnik, advokat Srđan Aleksić, precizira da je Osnovni sud u Nišu donosio izvršne presude u korist bivših radnika Srbijatransa još pre desetak godina, ali da su oni podneli ustavne žalbe zbog njihovog neizvršavanja 2013. U odlukama Ustavnog suda, donetim po tim žalbama, navodi se da je država obavezna da im sa budžetskog razdela Ministarstva pravde isplati naknadu štete u visini iznosa navedenog u pravosnažnim i izvršnim presudama Osnovnog suda, kao i zakonsku zateznu kamatu od trenutka pravosnažnosti presuda.

Aleksić podseća da je Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu još 2012. godine doneo presude u korist bivših radnika propalih društvenih preduzeća u Srbiji koji nisu uspeli da naplate zaostale zarade po izvršnim presudama. U presudama Međunarodnog suda utvrđuje se da radnicima društvenih preduzeća u Srbiji koja su u dugogodišnjem stečaju, a koja nemaju stečajnu masu dovoljnu za isplatu zaostalih zarada, takve zarade mora da isplati Vlada. Država Srbija je do tada stajala na stanovištu da je njena obaveza da iz budžeta isplati zaostale zarade samo radnicima propalih državnih preduzeća, a ne i društvenih. Naš sagovornik veruje da su najnovije odluke Ustavnog suda usledile upravo zbog ovakvih presuda u Strazburu.

- Bilo kako bilo, posle ovakvih odluka Ustavnog suda, svi bivši radnici društvenih firmi koje su u stečaju, a koji imaju pravosnažne i izvršne presude o isplati zaostalih zarada, kao i bivši radnici tih preduzeća koji uopšte nisu pokrenuli sudske postupke, ali imaju zaključke stečajnog suda da su u stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja, imaju ista prava kao bivši radnici Srbijatransa. Ovakve odluke Ustavnog suda znače da svi oni mogu da naplate svoja potraživanja. Potrebno je samo da podnesu ustavne žalbe - pre kojih ne moraju voditi nikakve sudske postupke, u kojima ističu povredu prava na imovinu i prava na suđenje u razumnom roku, a da su njihova bivša preduzeća u stečajnom postupku ili da je njihov stečaj okončan, a da u stečajnoj masi nemaju novca za izmirenje ovakvih potraživanja radnika. Šanse da dobiju novac su velike, pošto su do sada iz budžeta uredno izmirivana potraživanja svih podnosilaca ustavnih žalbi po ovom osnovu - kaže Aleksić za Danas.

Niški Centar za socijalni rad evidentirao je više od 9.000 bivših radnika propalih društvenih preduzeća, odnosno onih koja su nakon neuspešnih privatizacija i restruktuiranja otišla u stečaj, kojih je inače 60-ak i među kojima su i EI, MIN, Jastrebac, Niteks, Građevinar i druga, a kojima se duguju zarade. Prema preliminarnim projekcijama, dug države prema njima iznosi oko 4,5 milijardi dinara, ukoliko im se budu isplaćivali minimalci. Mnogi od njih potražuju više od stotinu zarada, odnosno i po nekoliko miliona dinara, tako da su ih mediji nazivali „milionerima na socijalnoj pomoći“. Nije malo onih koji imaju izvršne sudske presude, pa i presude Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu.

Oni su, kako su rekli, „dobili novu nadu“ prošlog oktobra, kada je Vlada Srbije radno boravila u Nišu, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić sa saradnicima razgovarao sa njihovom delegacijom. Prema medijskim informacijama, ministar privrede Goran Knežević je u tom razgovoru obećao da će bivšim radnicima propalih društvenih preduzeća u Nišu do kraja 2016. godine biti isplaćene zaostale zarade, za šta u budžetu „ima para“, a da će nešto kasnije to biti učinjeno i u ostalim gradovima. Od tada isplata nije počela, a većina bivših radnika dobila je samo jednokratnu socijalnu pomoć u visini minimalca. Vučić je već u februaru ove godine kazao da para za njih - nema, a da će isplata onoga što su davno zaradili ići „u skladu sa mogućnostima“.

- Mi podnosimo ovakve ustavne žalbe mesecima unazad, i u Nišu i u drugim gradovima širom Srbije. Po tom osnovu radnici Leteksa iz Leskovca, koji je otišao u stečaj, još pre devet meseci dobili su odluke Ustavnog suda u svoju korist. Zato pozivamo sve te radnike da nam se jave i ostvare ovakvo pravo, uz stručnu podršku našeg advokata, kaže Nišlija Radiša Spasić, član Radne grupe za isplatu zaostalih zarada radnicima propalih društvenih preduzeća, u kojoj su za sada osim predstavnika iz Niša i oni iz još dvadesetak gradova u Srbiji.

Spasić za naš list kaže da je nedostatak rešavanja problema putem ustavnih žalbi to što pravo na naknadu materijalne štete po osnovu zaostalih zarada imaju samo bivši radnici čije su izvršne presude starije od pet godina, kao i bivši radnici koji nisu pokretali sudski postupak, ali imaju potraživanja tri godine unazad od pokretanja stečaja, pošto ona zakonski zastarevaju u tom roku. Zbog toga Radna grupa i dalje insistira na sistemskom državnom rešenju, koje će obeštetiti sve kategorije bivših radnika propalih društvenih preduzeća kojima se duguju zarade.

- Uprkos obećanjima koje smo dobili prošle godine, kada je Vlada radno boravila u Nišu, i dalje se ništa ne dešava. Predstavnici Vlade su nedavno, čak, izjavili da država nema ni evidenciju bivših radnika propalih društvenih preduzeća kojima se duguju zaostale zarade, iako su od 2014. formirane četiri državne komisije sa tim zadatkom, a u javnosti plasirane informacije da one uveliko rade. Dakle, sve to je bila prevara, laž i obmana, koje su inače kažnjive po zakonu, kaže Spasić.

Z. Miladinović, Danas