Šurdilović i njegovih zajedničkih 53 godine sa foto-aparatom i "Filmskim susretima"

Jovan Šurdilović svojim trećim okom, fotografskim aparatom beleži mnoge događaje i ima u svom opusu preko ... fotografija. Ono što je Nišlijama ovig dana dostupno je istorija Filmskih susreta, 53- ih po redu i poseban izložbeni omaž velikamu filmskog glumišta Ljubiši Smokiju Samardžiću kroz izložbu „Smoki – filmski Niš“. Uz izložbu koja sadrži tridesetak fotografijama na kojima je popularni Smoki na Filmskim susretima i monografija o ovom omiljenom glumcu sa 70 fotografija. Izložba ima tri celine. U jednoj celiki je Smoki kako prima nagrade, a u drugoj fotografije koje su nastale spontano, i one su mu najdraže. U trećoj su fotografije sa snimanja filmova „Lager Niš“ i „anđeo čuvar2.

Jovan Šurdilović, zaljubljenik fotografija ali i Filmskih susreta ponosan je na fotografiju prvih Filmskih susreta i prve nagradu koju je Smoki dobio za ulogu u filmu „Štićenik“ reditelja Vladana Slijepčevića. Te godine Ljubiša Samardžić je dobio  i nagradu za glavnu mušku ulogu. Ali drage su mu i druge fotografije.  Mnogo je takvih fotografija. Među najomiljenijim mu je ona  na kojoj je Smoki sa Šabanom Bajramovićem i Goranom Paskaljevićem.

“ Fotografija je nastala potpuno slučajno. Smoki je snimao film “Anđeo čuvar” i žurio se da ode iz Niša jer je imao neke obaveze. Triojica umetnika sedeli su u čekaonici železničke stanice Crveni krst. Fotografisao sam ih i drago mi je što imam ovu fotografiju jer ni Smokija ni Šabana Bajramovića više nema.2, kaže Jovan Šurdilović.

Izdvaja i fotografiju na kojoj su uz Smokija Neda Spasojević i Vladimir Beara, poznati fudbalski golman .

“To je predivna fotografija na kojoj je zabeležen jedan izuzetan trenutak.  Nastala je u Hotelu „Moravica“ kada je napravljen prijem za glumce. Smoki je na fotografiji zagrljen sa Vladimirom Bearom koji je bio pojam fudbalskog golmana u to vreme i kada je iz Hajduka prešao u Crvenu zvezdu”, objašnjava Šudilović.

Smoki je bio često na Filmskim susretima pa je i normalno što ima veći broj fotografija.Njega volim i kao Nišliju i kao čoveka koji je puno učinio za ovaj festival.

“Ne samo da je bio čest gost na Filmskim susretima nego je dobio i veliki broj nagrad. Moment kada je dobio nagradu na prvom festivalu sam fotofrafisao i to je početak priče o Smokiju i Filmskim susretima. Nagrad koja mi je uručena nije se zvala kao danas – Grand pri, nego Ćele kula. Meni su drage i one fotografije koje je dobio od Večernjih novosti “ Ona i on” koje su dobijali partneri na filmu”

Osim fotografija o Smokiju na ovogodišnjoj izložbi prikazane su i fotografije slikane na svim dosadašnjim Filmskim susretima. Jovan Šurdilović je jedini čovek u Srbiji koji je fotoaparatom zabeležio sve Filmske susrete u Nišu, od 1966. godine do danas. Može se reći da je na izvestan način učestvovao u formiranju ovog Festivala.

„ Oduvek sam se družio sa  ljudima koji su voleli film. Te 1966. Godine srpski film nije dobro prošao na fetivalu u Puli iako smo imamli nekoliko dobrih filmova pa je Kosta Carina predložio da organizujemo manifestaciju , festival koji će biti posvećen glumcima i da taj festival organizujemo u Nišu. Kosta Carina je tada Stanku Tasiću, za čije ime se vezuje osnivanje Festivala, a koji je u to vreme bio direktor niškog preduzeća za prikazivanje filmova “Slavica” predložio da to bude krajem avgusta , početkom septembra, jer kako je kazao to je idealno vreme. Ljudi se vraćaju sa godišnjih odmora, raspust se završava i Niš je data pun grad. “Napunićemo pozornicu”, kazao je Kosta Stanku.  Tako je počelo. Od tog čas bio sam “zarobljenik" Filmskog festivala. Verovao sam u njega i evo pokazalo se da sam bio u pravu. Bilo je to oštroumno predviđanje Koste Carine a posle su se pridružili glumci. Ključni u tom trenutku su bili i Bata Živojinović, Alenka Rančić i njen suprug i naravno Smoki.”, seća se Šurdilović.

Te godine  na toj prvoj smotri filmova Hrvatska nije poslala ni jedan film i da je sem srpskog filma bilo i filmova iz  Makedonije i Bosane i Hercegovine. Priseća se i posebog lutijskog doboša na bini iz koga su se izvlačile najrazličitije nagrade od različitih sponzora. Sve to u marketinške svrhe da se privuku i glumci ali i publika. Za najpopularnijeg glumca u bioskopu Čegar tada izabrali Bekima Fehmijuma. On je sve vere festivala bio u Nišu. Od filmova izabrana su tri filma – “Roj”, “Tople godine i “Štićenik”.

Iz velikog opusa svojih fotografija sa Filmskih susreta izdvaja fotografije na  kojoje Ita Rina u Nišu, prva naša velika holivudska glumica, potom su tu Elizabet Tejlor i Ričard Barton, a od naših svakako da su to Šerbedžija, Fabijan Šovagović, Dragan Nikolić, Milena Dravić. Ipak, među svima izdvaja onu na kojoj Olivera Vučo, koja je te godine bila predsednica žirija, jer po pravilu to mora da bude žena, dodelila nagradu Ćele kula Ljubiši Samardžiću.

„Nagrada koja se tada zvala “Ćela kula” se ne vidi, ona je u kutiji, a Ljubiša je držao zatvorenu kutuju. I kada gledate tu sliku vama ta kutija ništa ne znači ako ne znate celu priču i šta se u kutiji nalazi i kakva je to nagrada“, seća se Jovan Šurdilović.

Kaže da su Filmski susreti napredovali, ali da je prvi festival bio najintimniji, najtopliji."Sada je sve sa manje duha, topline a više komercijalizacija, ljudskih priča i glumačkih i organizatorskih“.

Jovan Šurdilović ima u svom opusu stotine hiljada fotografija.

Mnoge je grupisao i kako kaže, možemo očekivati još ovako lepih izložbi kako podsećanje na neko vreme, ali i kao dokumenta sa kulturnih dešavanja u Nišu.