Novaković: VAE VICTIS – Teško pobeđenima

Mislio sam da smo mi svoj 5 oktobar preživeli. Ostali su bili u daleko boljoj poziciji jer su mogli da uče na našim greškama, da su želeli. Izgleda, međutim, da ne žele i da će mnogi od njih dočekati svoj 5 oktobar.

Da li mislite da mi sada ne možemo da iskoristimo nestabilnu socijalnu situaciju i povedemo narod u bunt, kako su to neki činili 90-tih godina. Itekako možemo, ali nećemo. Zato što mislimo da je dosta bilo revolucija. Srbiji je potrebna evolucija, potrebna joj je stabilnost, potrebne su joj investicije da bi narod mogao da živi. Lako je igrati se revolucionara kada su vremena teška. Stići do cilja, koji se zove vlast i ostvarivanje ličnih interesa, a narod ostaviti na cedilu – da se snalazi kako zna i ume. Socijalisti ne žele takav put, zato što smo videli kako on izgleda.

Ko su socijalisti? Spojili su nas ideja i program u čijoj je osnovi – ČOVEK. Okupila nas zajednička briga o ljudima, muka zbog socijalnog stanja u zemlji, briga za sve građane Srbije, a ne za naše položaje ili fotelje. Zato su napadi na nas napadi na politiku zaštite naroda, radnika, penzionera, seljaka. Na njihova prava stečena teškom mukom. A ta stečena prava ne mogu da se oduzmu tek tako – političkim odlukama ili promenama političkog kursa.

Šta se dogodilo?

Dok je u srcu ljubav a u dzepu pravda, ne moze se biti levicar. Pravda mora da se preseli u srce. Nisam bio, i nikada neću biti, političar koji je došao da laže i da moli za glas, nego da pozove nišlije da podrže politiku koju je vodila nasa koalicija i naš predsednik. Mi nismo tražili kredit za socijalnu politiku, mi smo davali garancije za radnike, za sindikate, za nezaposlene, za mlade, za nacionalne manjine, za penzionere, za žene…Mi smo morali da naučimo da slušamo, pa onda govorimo! A onda su dosli na red Zakon o privatizaciji, Zakon o radu, o stečaju i čitav set zakona, uključujući i niz mera, solidarnih poreza, smanjenja plata i penzija i svega ostalog, protiv čega smo bili a uredno smo glasali u Parlamentu RS. Za ovakve krupne poteze potreban je društveni konsenzus koji bi celovitije zahvatio sistem kako bi on bio socijalno uravnotežen.

Mi nismo dobili dovoljnu političku podršku za našu politiku na izborima ali to ne znači da je trebalo tako lako odreći se osnovnih programskih opredeljenja i izbornih obećanja. Kada me je Ivica Dačić pitao da li je bolje biti u vlasti ili opoziciji, ja sam mu odgovrio da je naravno bolje biti u vlasti. Ali ne po svaku cenu. Sa čime ćemo pred građane? Kako da nam se veruje? Kad je prihvatio Vučićev poziv za reforme, nadao sam se da ćemo mi biti korektivni faktor reformi za koje se svi zalažemo, ali ne za reforme koje će ubiti ljude.

Koliko funkcionera imamo u izvršnoj vlasti? Tri, pet, deset? Za tri, četri meseca ćemo ostati, po rezultatima istraživanja i bez dosta funkcionera na lokalnom novu. To će promeniti klimu u SPS-u. Ne može se sa nekoliko funkcionera u izvršnoj vlasti pružati alibi neoliberalnim strankama u Parlamentu. Može, ali sam ja protiv toga. Ja sam zato, pre, za opoziciono delovanje ako ne postoji osnovno poštovanje partnera. Ovog trenutka. Narocito zbog nekorektnog odnosa koalicionih partnera i prema Dačicu, i prema Ružiću ali i prema celom SPS-u diljem Srbije. Neki su postali otirač za gaženje. To nikad nismo bili. Ne prodajem moj integritet za deo vlasti.

Da postoji kritičko javno mnjenje u Srbiji, a nesrećom ne postoji jer su ti ljudi otišli, niko u Srbiji ne bi prešao cenzus.

Odlazak iz SPS?

Zar vi mislite da sam ja, kao nekadašnji predsednik opštine, direktor, odbornik, šef odborničke grupe, predsednik Skupštine, pomoćnik Gradonačelnika, profesor Univerziteta, posle decenija u politici, bio glup i nisam znao da kažem da je ova politika koju vodi Vlada, proces reorganizacije i korporativizacije EPS, prodaja Telekoma, odlazak Jugoistoka i AIK banke u Beograd, fenomenalna ideja i da budem kompatibilan mišljenju većine u vlasti? I da ostanem i direktor ili da napredujem u političkoj karijeri? Da podilazim i da pričam ono što ne mislim? Ali birajući izmedju onog što sam obećao i onog gde je politika išla, odlučio da sačuvam integritet. I sačuvao sam ga, bez obzira na hajku vodjenu protiv mene zadnje dve godine. Nemam namere da napustim SPS, imam nameru da vodim borbu unutar te partije za ono što smo dobili u nasledje da baštinimo. A to su osnovna programska opredeljenja. Moja stranka ne moze da me napusti jer stranku ne čine pojedinci, već mnoštvo. A ja ponosno kažem, iza ovoga sto ja pričam imam podršku mnogo članova SPS. Dovoljno da na tajnom glasanju i u fer i demokratskoj atmosferi, dobijem mandat da vodim niške socijaliste nakon izborne konferencije. Ako o tome odlučuju delegati a ne lobi grupe drugih partija, unutar SPS. Na kraju krajeva, nije prvi put da se jug Srbije razmimoilazi sa politikom Beogarda, ne samo kada je SPS u pitanju. Ne kažem da ne postoje ponude da predvodim druge liste i to kao član SPS, posto verujem da me zbog toga pitate. Ako sam drugima dovoljno dobar, mislim da sam SPS-u najbolji. To je moja druga kuća. Oni su moja druga porodica. I ja nisam od onih, koji odlaze kad je najteže. Ne napustam prijatelje u nevolji. Čak i kada to direktno utiče na moj život.

Prelomni trenutak

Da, ovo je prelomni trenutak da izbegnemo tektonske potrese. Ovaj sistem ne može da se reformiše, ne može da se dograđuje, što se pokušava nadogradnjom Dinkićevog modela. Ovaj sistem treba napustiti. Oduzeti od stranaka sve regionalne i strateške projekte, osnovati niški institut za razvoj koji bi sve to preuzeo i kome bi SG Niša prenela sva ovlašćenja.

Jasno je da ste nezadovoljni uticajem koje SNS ima na vašu stranku . Da li ste zbog toga na stolicu svojevremeno postavili majicu sa imenom Branka Ružića?

Poltroni mogu i fatalno da završe. To je poruka sa majice. Treba se setiti i slogana: čvrsto, jasno, odlučno. Ali politiku stranke ne vodi gospodin Ružić. To rade organi partije. I ovde, u Nišu, zbog par pojedinaca u izvršnoj vlasti i uticaja koje trpi ta grupa potlačenih ljudi, pravimo nedostojne kompromise. Oni nisu postojali za vreme mog mandata jer je i to deo koalicionog sporazuma. Niti su pokušavali da takve stvari prodju odluku o Budžetu Grada Niša. A onda, po nagovoru koalicionog partnera, počinje kadroviranje u nasoj partiji. Odgovorno tvrdim da su za pozicije u partiji, u izborima unutar SPS-a, učestvovale lobi grupe koje su zastupale stavove drugih političkih organizacija. Oni su izdali SPS. To su poltroni. I to neće dugo trajati.

Taj isti Ružić , zajedno sa Mrkonjićem javno je opriznao da ne podržava vašu kandidaturu za gradonačelnika Niša? Da li će SPS preći cenzus u Nišu?

Ja mislim da, ipak, treba pažljivo pročitati to saopštenje. Politički jezik takva dva političara treba čitati pažljivo. Ne treba dozvoliti da to tumači jedan politički analfabeta, koji ponizno kleči pred interesima drugih stranaka. Ja to u saopštenju nisam pročitao a nisam ni sklon da tumačim drugima politički jezik. To znanje se naplaćuje. To je ono sto je komparativna prednost SPS. I neprijatelji bi iskoristili potencijale Mrkonjića i Ružića, kamoli prijatelji.

Stručnost i poverenje

Bilo bi dobro kada bi NIš bio u stanju da formira jednu stručnu izvršnu vlast, sastavljenu od vrhunskih stručnjaka za pojedina područja. Njih mora da predvodi veliki diplomata, hrabar šovek, okružen sa desetak isto tako hrabrih i pametnih ljudi. Taj čovek mora biti veliki vizionar i veliki strateg. Treba da okupi sve niške velike strušnjake jer došao je trenutak, biti ili ne biti.

Da li će SPS preći cenzus u Nišu?

Pogledajte istraživanja za Niš, koja su vrlo kompleksna i da izostanak ljudi sa najvećom specifičnom težinom, ogledanoj i u rezultatima istraživanja, moze da dovede i do toga. Niš je vrlo specificna sredina. Nišu se nije posvetilo ni najmanje pažnje. Niš je devastiran u svakom smislu. I u političkom, i u privrednom, o socijalnom da ne razgovaramo, demografskom,… Niš je lakmus papir za stanje u zemlji. Ali lako je iz Beograda, sa bezbedne distance, odlučivati o Nišu. Ja to nikad ne bih dozvolio. I borio sam se protiv toga. Na žalost, zbog onih koji prodaju interese Grada za zetone, nisam uspeo. Ali neću se ni predati. Moj Niš zna to da ceni, moj Niš ne oprašta, moj Niš kažnjava. Kroz moj Niš se šetam sa porodicom i mogu svakog da pogledam u oči. I ponosan sam na tu činjenicu.

Razmišljate li da , kao što ste rekli , tražite Dačićevu ostavku zbog afere “kofer”?

Loše ste pročitali, nisam rekao da cu tražiti ostavku Dačića zbog bilo koje afere. Rekao sam da nisam jedan od onih koji su to od njega trazili tada, kao što postoje i oni koji to traže sada zbog drugih afera. To su obično i oni koji su te afere i osmislili i ne daju mu da ostane stabilan. Mene afere u tabloidizovanoj Srbiji ne interesuju. Mene interesuje kako napraviti politički proizvod koji neće biti kameleonski prilagodjavan svakom koalicionom partneru. Ivica je moj prijatelj i to će i ostati, i onda kada ne bude bio ni na jednoj funkciji. Moj stav je da prijateljima treba sasuti istinu u oči. Ivica nije ni sujetan, rekao sam da cu tražiti ostavku ako nastavljaju da ne vide Niš i ako dalje bude žrtva verbalnog nasilja. Kad on gubi autoritet, gubi ga cela organizacija. Ivica je dobar čovek, sklon da oprosti i neoprostivo za većinu ljudi. Ivica je stabilan covek, ne mogu da ga uzdrmaju jer je uvek spreman na kompromis, Taj kompromis u merilima vrednosti socijalista i ostalih nije isti. Oni misle da je to slabost. I to svi na političkoj sceni zloupotrebljavaju.

I da se vratim na početak teksta. Zbog svega predhodno navedenog i surove gladijatorske borbe koja sledi, bez mača i štita, bez medija i novca, bez ideja koje smo prilagodili reformama, bez ideje su čim ćemo pred građane, sem sa licima u koja moje nišlije veruju, Ave, Ivica, morituri te salutant! – Zdravo, Ivice. Pozdravljaju te oni koji će umreti!

Gde je niška intelektualna elita?
Zašto intelektualci ćute u atmosferi propadanja?

Pre svega, mediji su potpuno zatvoreni za kritički usmerene intelektualce. Vrte se isti likovi, apologete sistema, skorojevići bez ikakvih ideja i rešenja… I sama nauka se sada svodi na nivo improvizacija i „naručenih rešenja“, a sve više se proizvode kao na traci gotovo polupismeni doktori nauka.

Šta od njih očekivati? To je postala samo ambalaža bez sadržaja Stranke su „udarile u zid“ nemoćne da nađu rešenja, uz „tumaranje“ od problema do problema, od danas do sutra, gaseći požare.

Moraće, hteli oni to ili ne, da zatraže pomoć, inače će ih produžena i produbljena kriza ekonomije i društva zbrisati.

www.igornovakovic.com