Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Упозорење Фискалног савета: Србију би годишње могло да напушта 1,3 одсто радног становништва

Bookmark and Share

28.02.2020. Бета, РТС

Србију би у наредних пет година годишње могло да напушта од 1,2 одсто до 1,3 одсто становништва радног узраста

Упозорење Фискалног савета: Србију би годишње могло да напушта 1,3 одсто радног становништва

Исељавање становништва из Србије, чак и уз релативно високу стопу раста бруто домаћег производа (БДП) од око четири одсто, вероватно ће се повећавати уколико Влада Србије не предузме ефикасне мере које ће то спречити", навео је Фискални савет у детаљној анализи "Миграције са Истока на запад Европе: Да ли Србија може да одоли налетима ветра"?

Анализа показује да би Србију у наредних пет година (2021-2025) могло годишње да напушта од 1,2 одсто до 1,3 одсто становништва радног узраста, а сада је емиграција око један одсто.

Ова процена лако би се, како се наводи, могла показати и као конзервативна, јер се у многим земљама ЕУ најављује убрзана либерализација запошљавања стручне радне снаге из земаља ван Уније.

"Растући тренд емиграција из Србије могуће је у наредних пет година зауставити и преокренути, али ће за то бити потребно да се успешно спроведу свеобухватне реформе које Влада годинама не успева, практично ни да покрене", навео је Фискални савет.

Јачање институција, сузбијање корупције, побољшање владавине права уз побољшање квалитета јавних услуга (реформе здравства, школства и друго) могли би да зауставе даљи пораст емиграција, односно да их смање током наредних пет година за 10 одсто до 15 одсто у односу на њихов садашњи ниво.

"Емпиријски није утемељено очекивање да ће брже повећање зарада у Србији знатно умањити, или чак решити проблем емиграција", навео је Фискални савет.

Истиче се да чак ни хипотетичко повећање просечне плате на 900 евра до краја 2025. године не би могло да спречи даље повећање емиграција из Србије у наредним годинама, већ само благо да ублажи тренд њиховог будућег раста.

Овај резултат, како се наводи, не би требало да представља толико изненађење јер ни земље које су већ имале сличан раст зарада у прошлости, као Румунија, нису решиле проблем исељавања становништва, него је тај проблем постао још већи.

Огромне емиграције младог и образованог становништва у развијене земље Западне Европе представљаће у наредној деценији можда и највећи економски и фискални проблем већине земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ) укључујући и Србију, оценио је Фискални савет.

Миграције из ЦИЕ у Западну Европу снажно расту са годинама иако је у претходним деценијама дошло до осетног побољшања животног стандарда у ЦИЕ.

Просечан БДП по становнику у ЦИЕ био је у 2000. години на нивоу од тек 38 одсто оног у земљама Западне Европе, али тада су емиграције биле три пута мање у односу на 2017. годину када је БДП по становнику достигао 60 одсто Западне Европе, указао је Фискални савет.

Шта ће држава урадити да заустави економске миграције

Влада Србије усвојила је Стратегију за заустављање економских миграција. Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, наводи за РТС да је циљ Стратегије да млади остану да живе у Србији, да се врате они који су отишли из земље, али и да се у Србију привуку странци који би овде живели и радили.

Зоран Ђорђевић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, навео да млади одлазе из Србије због боље плаћеног посла, бољих услова рада, сигурности посла и могућности да се неко усавршава и напредује у свом послу.

Додаје да је циљ Стратегије да та негативна економска миграција буде заустављена – да млади остану да живе у Србији, да се врате они који су отишли из земље, али и да се у Србију привуку странци који би овде живели и радили.

Како се наводи, Стратегија о економским миграцијама за период 2021–2027. није намењена да у овом тренутку дâ некоме аргументе да остане у Србији, већ, како каже, садржи све оно што држава треба да уради, начине на које треба да делује како би та негативна економска миграција била заустављена. 

"Стратегија је документ који је предвидео један општи и шест посебних циљева које ми као држава треба да постигнемо. Општи циљ је стварање привредног и друштвеног амбијената који ће успорити економске миграције, затим омогућити бољу сарадњу са дијаспором и привлачење странаца различитих профила који би желели да раде овде у Србији", објашњава Ђорђевић.

Додаје да изградња и јачање институционих капацитета, унапређење услова живота рада, промена и усклађивање система образовања, унапређење сарадње са дијаспором, стварање услова за праћење економских миграција и стварање услова за ефикасније управљање унутрашњим миграцијама, представљају посебне циљеве.

Оцењује да то неће моћи ни лако ни брзо да се спроведе, али је навео да Србија мора да има храбрости и вере да то може да се уради.


#   миграција   Фискални савет   Зоран Ђорђевић   стратегија   економске миграције
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима