Меч Ниш–Београд на 64 табли, победник меча су шах и шахисти

Право наступа имали су шахисти до титуле ФМ, а изузетак су Нишлијке, Сандра Ђукић и Маја Величковски-Нејковић, WIM које су биле почасне учеснице. Кратко време за организацију овог спектакла је довело до отказа дела шахиста из основног састава, па су за Ниш заиграла и 2 кадета, иако је договорено да играмо само са сениорима. 

Играла су се 2 кола рапида, уз темпо игре 15 минута + 5 секунди и 2 кола цугера, уз темпо 3 минута и 2 секунди. Нишлије су обезбедиле фигуре а гости електронске сатове,  уз врхунску салу и организацију, играчи су коначно имали онај осећај шахиста-господе, који не морају да тегле кесе са опремом, што је уобичајена пракса на нашим турнирама. 

Нишлије су направиле пресудну разлику на рапиду, док је на цугеру било доста неизвесније. Крајњи резултат, 147,5 према 108,5 за домаће шахисте, не одсликава реалностање „на терену“, али, некада је потребна и доза среће да би сте добили партију или меч.

Лајт-мотив самог меча је успостављање дугорочне сарадње између Шаховског савеза Београда и Градског шаховског савеза Ниша, као и ШС Нишавског округа, будући да је Ниш, уз Нови Сад, после Београда, највећи шаховски центар у Србији. Најављен је реванш за пролеће 2018. године у Београду. Након меча уследио је заједнички ручак, уз музику једног од најбољих нишких бендова, што је подсетила на нека времена „прохујала са вихором“ средином 90-тих, када су Међународна првенства Југославије, у Наису, била најпрестижњи турнир на Балкану, у организацији Петра Роља.

Отварање турнира су уважили народни посланик, Милорад Стошић, градски већник Светозар Алексов и градски већник за спорт, Бранислав Качар, који је уједно отворио меч. Подршку је пружио и градоначелник Ниша, Дарко Булатовић, иначе велики љубитељ древне игре и брзопотезних партија. 

Какав је осећај када на бини поред вас стоји шесторо ВМ, тешко је дочарати, а редно је поменути да су ту били: ВМ и ФСТ Славољуб Марјановић, селектор сениорске селекције Србије; ВМ Бранко Дамљановић, селектор женске репрезентације Србије; ВМ Сузана Максимовић, један од најбољих шахисткиња у историји Србије и бивша селекторка; ВМ Милош Перуновић, дугогодишњи олимпијски репрезентативац, ГМ,ФСТ Бранко Тадић, власник „Шаховске школе Тадић“ и главни уредник у Шаховском информатору и млади ГМ и Др Мирослав Миљковић, чија тренерска каријера вртоглаво напредује! 

Наравно, морамо споменути и ИМ Ивана Маринковића, председника ШСБ и ИМ Дејана Несторовића, једног од иницијатора акције. Такође, важност турниру дао је и нишки ИМ Бранимир Максимовић, а међу самим такмичарима било је доста играча са титулама ФМ, као и МК са неуписаним ИМ баловима, и 2 нишке WIM Сандра Ђукић и Маја Величковски-Нејковић.
Први потез у партији Иван Мартић и Немања Живковић, повукли су симболично, ГМ „Марјанко“ и ГМ „Дамњанко“, актуелни селектори мушке и женске селекције Србије.

Домаћин меча, Градски шаховски савез Ниша и председница, Др Драгана Симић, су се максимално потрудили да меч протекне у најбољем реду и домаћинској атмосфери и да медијски буде максимално пропраћен. Наравно да је и током ручка било анализа и јадиковки због пропуштених позиција и превида, баш као у песми Ђолета Балашевића – „Божа звани Пуб“ и познатих стихова: „Барон је причао после да је шпил био стар, да је превише пио, да га понео жар! Масви што губе се љуте, то је позната ствар“...

Дружење, уз иће, музику и пиће потрајало је до раних вечерњих часова, док шаховски караван није кренуо назад ка Београду. Дружење са старим шаховским пријатељима је било кратко, у паузама између кола, и после на ручку. Но, довољно да се евоцирају успомене са давних турнира, да претресамо анегдоте и догодовштине из многих бања и морских дестинација, где смо некада играли опене, лиге, куп или викенд турнире. Каква је срећа била видети неке другаре након 20. година?! 

Турнир су испратили неки од чланова УО Грасдког ШС Ниша и ШС Нишавског округа, као и председник Скупштине ШСНО, Миленко Петровић. Домаћу екипу је чинило и  5 играча из Алексинца и Сврљига.

Један од важних детаља и вредности овога меча је одлука да обе екипе морају имати у свом саставу 4 слепа или слабовида  и 2 глува или наглува играча, уз присуство још неколико инвалида, чиме смо на најбољи могући начин испоштовали те социјалне категорије и практичним примером спровели инклузију инвалида у спорту. Показали смо на делу да је шах једна од спортских дисциплина, која је идеална за социјализацију инвалидних лица.

Велику захвалност дугујемо и власнику ресторана,Зорану и менаџеру Драгану Динићу. Коначно су шахисти играли турнир у сали, која полако постаје нишки – шаховски Лас Вегас.

Турнир су успешно судили ФА Игор Лукић, гавни судија, те ФА Дејан Марковић, НА Аца Јован Крстић и НА Александар Златановић. ИА и ФМ Петар Катанић-Вујић и ИА Драган Бабић су овога пута играли, али су у свакој паузи помагали домаћим судијама. ГМ Мирослав Миљковић је из сенке обавио улогу мини-селектора и његов распоред играча на горњим плочама и померање неких поентера ка средини, је био пун погодак.

Потписник ових редова, Драган Живић, је био координатор меча ( читај „извођач свих грубих радова“, од сале, обезбеђења опреме, прављења списка играча, обавезних стресних ситуација због отказа челних табли дан пре или непосредно пре почетка меча и решавања многих других  проблема око меча у договору са Градским ШС Ниша и Шаховским савезом Београда). 

Драган Живић, ФМ, ФТ и ИА