Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Миша Бркић: Инвеститори примећују да су реформе у Србији заустављене

Bookmark and Share

Ниш 24.12.2018. Н1

Новинар Миша Бркић каже да слуша министре да БДП стално расте, али да грађани то не осећају на својој кожи.
Према његовом мишљењу, потребан је раст од 10% и то у петогодишњем пакету да би земља изашла из кризе.

Миша Бркић: Инвеститори примећују да су реформе у Србији заустављене

Говорећи о расту БДП, каже да, слушајући министре, има утисак да тапкамо у месту. "Дакле, стално расте БДП, а ми то не осећамо на својој кожи". Добијамо врло уверљиве податке, а кад се погледа неколико последњих година, онда се види да тај раст није тако спектакуларан, како Влада жели да представи да јесте, наводи гост Дана уживо телевизије Н1.

Он истиче да Србија и даље није у врху региона, као лидер у економском расту. "Ја се бојим да полако постајемо самозадовољни чињеницом да нам бруто производ порасте 3,4 или 4,2 посто и то се сматра неким великим успехом".

Економисти тврде да је Србији потребан стабилан, дугорочан раст од пет до 10 одсто, кроз дуги низ година, да бисмо надокнадили много тога, а Бркић је сагласан са њима.

"Наш заостатак у односу на свет, регион, је тако велики. Наша почетна позиција је толико ниска да то што ми сада остварујемо као привредени раст је недовољно за земљу каква јесмо", истиче.

Говорећи о причама о расту од два, три посто, каже да се иза тога крије нестрпљење власти да покаже бирачима како смо ми успешни и како напредујемо крупним корацима у светлу будућност.

"При том се заборавља тај кључни елемент, да је почетна позиција с које смо стартовали била изузетно ниска. И да би људи осетили, да би грађани живели боље, тај раст мора да буде велики... Ја живим у уверењу да би он требало да буде 10 одсто, и да траје један петогодишњи циклус и онда бисмо могли да кажемо да је Србија земља која је изашла из проблема, кризе, ниског раста..."

Ми стално зависимо од Бога - да произведемо више хране у агроиндустрији, Бог нам помаже да падне киша да производимо више струје, онда има нешто повећаних инвестиција, додаје. Земље које имају високе стопе расте немају само индустрију, ту су и услуге и финансијски сектор, каже Бркић, говорећи о томе како привреда може да крене.

Оцењује да међународне финансијске институције из чисте предострожности хвале оно што је до сада постигнуто кад је у питању финансијска консолидација.

"Али и раст БДП и фискална консолидација чини ми се да су постали нека вррста фетиша у Србији, лепо што смо то одрадили, али не би требало да станемо. Да бисмо прешли у нови квалитет - с фискалном консолидацијом је завршено, она би требало да стане, али оно на чему инсистирају међународни фактори и инвеститори, они примећују да су реформе заустављене. То је тај нови квалитетан скок потребан Србији да би имала дупло већи раст... Реформе су стале, последњи реформски закон који је донет је Закон о раду", оцењује Бркић.

Оно где ништа није учињено, каже гост, су реформе и приватизација у јавном сектору. А сведоци смо да трансформације јавног сектора нема ни у плану Владе за идућу годину, ни у буџету, истиче.

Истиче да се не зна како изгледа уговор о докапитализацији РТБ-а Бор, додаје да се не зна ништа ни о дилу Србије и француске компаније Ванси око преузимања београдског аеродрома.

Подсетио је да се о уговору Ер Србије са Етихадом говорило да је то нешто сјајно, као што се говорило и о РТБ-у Бор или о преузимању београдског аеродрома. Каже да ми не знамо ни да ли је била потребна концесија београдског аеродрома, али подсећа да је власт говорила да је постојао саветник који је предложио овакав вид сарадње са француским Вансијем.

"Рекао бих да се Ванси, као респектабилна компанија, упустила у један нетранспарентан, ризичан посао, који би могао да јој нанесе штету у финансијским круговима и на берзи ", каже Бркић који додаје да је он неко у управи Вансија, да би сигурно тражио да се објави уговор.

"Јучерашње саопштење ЕБРД показује да је Ванси узео кредит код ЕБРД 72 милиона евра и још 110 код конзорцијума банака тзв. синдицијарни кредит... Испоставља се да три развојна фонда, један из Француске, један Светске банке, један немачке државе учестују у финансирају свега тога... ИЗ ЕБРД тврде да ће бити инвестирано милијарду евра", каже.

Негде је скоро причано да је обавеза државе да изгради пругу од аеродрома до града, каже Бркић и пита - зашто. Треба да знамо колико та концесија треба да кошта нас, пореске обвезнике, наводи и додаје да је зато важно да се знају ставке уговора.

Председник Александар Вучић је рекао да предлаже да се новцем од концесије врате лоши дугови.

"Мене страшно, као грађанина, интересује ко је направио те лоше дугове. Председник је имао обичај да каже да су дугове правиле претходне власти. Ја бих сада волео да чујем ко је направио ове лоше дугове које сад треба да враћамо из новца који ћемо да добијемо из Вансија и моје питање је да ли ће та председникова одлука бити коначна кад Влада буде одлучивала", рекао је.

Бркић има предлог да новац остане у буџету, а Влада да за тај новац смањи порезе и тако подстакне компаније да инвестирају и дижу привредни раст.

Говорећи о нишком аеродрому, каже да је та одлука била део пакет аранжмана, после објављивања одлуке да је Ванси победио.

"Претпоставка је да је Ванси тражио да нема конкуренцију и да је од наше државе тражио да преузме аеродром у Нишу и да за мало, за неколико октава спусти његов раст, по цену да га угаси..."

Констатује да све што држава преузме - то је лоше и да се ни на једном пројекту није показала.

Говорећи о буџету, каже да је власти важно и да државним новцем поткупи бираче на неким следећим изборима. "Тако да треба очекивати да ће раст плата у јавном сектору идуће године бити значајан, ако буде избора, а најављују да ће их вероватно бити", навео је гост Н1.

Јелена Петровић, Н1 Србија


#   Ниш   Београд   Александар Вучић   аеродром   Закон о раду   БДП   привредни раст   Н1 ТВ   Миша Васић   Ванси
@avucic @N1infoBG @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима