Од великих очекивања, до плате од 6.000 динара

- Желео бих да поручим запосленима у Џонсон електрику да имају додатну одговорност и да увек имају у виду да су своја радна места добили захваљујући подршци Владе Србије, као и одлуци менаџмента компаније да инвестира у Нишу. Најбољи начин да представљате своју земљу јесте да на својим радним местима радите стручно и квалитетно - рекао је недавно у Нишу председник Владе Србије Александар Вучић.

Он је присуствовао потписивању Меморандума који би, како је најављено, требало да омогући проширење постојећих производних капацитета "Џонсона" (сада запошљава 365 људи), у чијим погонима би "у наредних пет година требало да се запосли још 2.400 радника". Влада Србије се обавезала да ће, посредством Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), свако радно место у тој компанији субвенционисати са 9.000 евра, и у ту сврху већ је издвојила 6.750.000 евра. Џонсон електрик ће, како је проценио премијер, за пар година по броју запослених бити "највећа фабрика у Србији, што је добра вест за Нишлије после много година". Овако звучне изјаве о значајним инвестицијама, а посебно о новим радним местима, грађани економски девастираног Ниша нису чули први пут. Ни информације да ће нова запошљавања подстицати држава кроз за домаће прилике прилично издашне субвенције за свако радно место нису ништа ново. Проблем је, међутим, што су се такве најаве касније (не)ретко претварале у мање ружичасту реалност.

Време субвенција
Према речима локалних званичника, Ниш је од почетка деведесетих до данас изгубио око 65.000 радних места, а да притом нису реализоване инвестиције које би такав губитак, бар приближно, надоместиле. Почетком 2000-их Дуванску индустрију Ниш купила је компанија "Филип Морис", која није добила никакве субвенције и више је отпуштала него што је запошљавала. Додуше, водећи рачуна о социјалном програму. А онда су уследиле године инвестиционе суше. Прве иоле релевантније инвестиције, које су, узгред, пратиле субвенције за запошљавање, стигле су после 2010, доласком компанија Дајтејк, Јура корпорација, Јура Шин Вон и Бенетон.

Меморандум о изградњи Јурине фабрике у Нишу потписан је у априлу 2010. године, а пробна производња започела је у априлу 2011. Фабрика је свечано отворена у јуну те године, уз присуство председника Србије Бориса Тадића и министра економије и регионалног развоја Небојше Ћирића. На отварању је саопштено да ће већ до краја 2012. бити запослено 2.000 радника. Компанија ће, како је речено, добити субвенције за запошљавање 1.500 људи, у износу од 7.000 евра по радном месту, што је укупно 10,5 милиона евра. Све преко 1.500 пројектованог броја компанија ће запослити без државних подстицаја, објашњено је.

Већ у октобру 2011. године свечано је отворена и Јурина "ћерка фирма", Јура Шин Вон. Отварању су поред осталих присуствовали градоначелник Ниша Милош Симоновић, потпредседница Владе Верица Калановић и бивши министар економије Млађан Динкић. Како је саопштено, ова инвестиција је била "тешка" око осам милиона евра, а целокупна производња намењена је извозу. Јура Шин Вон добила је субвенције за запошљавање 300 нових радника, у износу од 10.000 евра по радном месту, а након тога одлучила је да запосли још 190 радника, без додатних државних подстицаја.

Једно у уговору, друго у халама
Епилог "случаја Дајтек" био је другачији. У октобру 2010. представници те компаније потписали су са градоначелником Ниша Симоновићем и министром економије и регионалног развоја Динкићем уговоре који јој омогућавају изградњу нишке фабрике. Дајтек је бесплатно добио 2,5 хектара комунално опремљеног земљишта на 99 година, као и право на државну субвенцију од 10.000 евра за сваког новозапосленог радника. Инвестиција ће износити 13,3 милиона евра, а у новоотвореној фабрици ће добити 400 радника, речено је. Нишка фабрика би требало да буде "најбоља фабрика те мултинационалне компаније на свету". А онда је, октобра 2013, Дајтек одустао од инвестиције, по одлуци јапанске фирме која је у међувремену постала њен власник. Земљиште и полуизграђена производна хала враћени су граду, а запошљавања није било.

Слична је ситуација и са Бенетоном, који је у мају 2011. године, за нешто више од три милиона евра, купио имовину текстилне индустрије Нитекс. Представници компаније су почетком те године, са тадашњим потпредседником Владе Србије Млађаном Динкићем, закључили споразум о отварању фабрике у Нишу. Према том документу, укупна инвестиција Бенетона вредела је 43,2 милиона евра, а компанија планира да до средине 2015. године запосли 2.700 људи. Држава ће подржати тај пројекат са 9.000 евра по сваком новозапосленом раднику, саопштено је. Локална самоуправа платила је још милион евра за рушење и рашчишћавање терена како би компанија изградила нове хале. Већ средином 2013. године поједини медији објавили су да је држава за субвенције за запошљавање у Бенетону издвојила 116,9 милиона евра, али да је та компанија ангажовала само неколико десетина радника, док је око 1.600 запослених радно ангажовало десетак њених коопераната из Хрватске, Румуније и Грчке. Радницима се, наводно, исплаћује од 5.800 до 17.000 динара месечно, а кооперанти од државе добијају субвенције по 9.000 евра, али "немају обавезу да са радницима продуже уговор дуже од шест месеци".

Посао и за полицију
- Долазак инвеститора, којима је држава дала субвенције за запошљавање, а град, углавном бесплатно, уступао комунално опремљено земљиште, није имао значајније ефекте за буџет града Ниша. Део пореза на зараде треба да се слије у градски буџет, али ми још нисмо приметили већи прилив новца. Можда ће то бити касније пошто су ово фирме које су релативно скоро отворене и још се развијају. Али, важније од тога је што је пар хиљада грађана Ниша у тим фабрикама нашло посао и егзистенцију, што је у данашње време и те како значајно - каже заменик градоначелника Ниша Љубивоје Славковић.

Он додаје да град Ниш не располаже подацима колико је радника у тим компанијама заиста запослено и који је износ субвенција за то издвојен, нити да ли је све са запошљавањем и отпуштањем радника било у складу са законом. Инспекција рада, која би могла то да контролише, јесте републичка институција, додаје он. Медији су, међутим, крајем прошлог месеца известили да је Бенетонов кооперант, италијанска фирма Планет систем, отпустила 130 радника, којима од априла није исплаћивала зараде, и затворила свој погон, након што су почеле провере инспекције у вези са пореским малверзацијама. Према писању званичног листа Националне службе за запошљавање "Послови", теренска контрола већ месецима проверава пословање Планет система, али и осталих коопераната Бенетона, а у целу причу укључила се и полиција. Радници који су некада радили за машинама Планет система тврде да су "радили као робови", а да њихове плате нису прелазиле 200 евра. "Мобинг је био свакодневица, а свако ко би подигао главу био је експресно отпуштен. Нисмо имали синдикат, а није нас штитила ни инспекција рада", истичу ови радници.

Субвенције добило 13 фирми
На територији града Ниша од 2008. године бесповратна средства су одобрена за 13 пројеката, од чега је седам са домаћим оснивачким капиталом, а шест са страним. Опредељени износ средстава кретао се у распону од 4.000 до 10.000 евра по новоотвореном радном месту, подаци су које је Министарство привреде доставило Бизнису. Министарство није конкретно одговорило на питање: да ли су те домаће и стране компаније заиста запослиле планирани број радника, већ је навело да су оне у обавези да то учине у року од три године. "Исплата последње транше обавља се тек по достизању пуне запослености, а са компанијом која не испуни обавезу уговор се раскида и исплаћена средства се враћају држави путем банкарских гаранција", кажу у Министарству. Према наводима Министарства, кооперанти Бентона не добијају субвенције, већ се средства уплаћују на рачун Бенетона, са којим је и закључен уговор о додели средстава. Бенетон за субвенције које је добио доставља банкарске гаранције у вредности исплата и оне су активне до истека свих обавеза дефинисаних уговором.