Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Парлић: Конфузија у Кошаркашкој лиги Србије

rssBookmark and Share

28.08.2016. ОКК Константин, Јужна Србија Инфо

Урош Парлић, актуелни члан Управног одбора Кошаркашког савеза Србије, председник Кошаркашког савеза Региона Источне Србије и Кошаркашког клуба Константин из Ниша, упутио је писмо члановима Скупштине Удружења клубова, Председништву и председнику КЛС.

Парлић: Конфузија у Кошаркашкој лиги Србије

Писмо преносимо у целости...

Обраћам вам се овим писмом искључиво у својству представника ОКК Константин из Ниша и члана Скупштине УК КЛС намењеном искључиво члановима УК КЛС и свим изабраним органима КЛС-а.

Принуђен сам да се на овакав начин “отвореним” и преопширним писмом обратим свима који су на одговорним функцијама као једини начин и апел да указивањем на огромне проблеме које учешће у овакво организованом такмичењу (КЛС) носи, са свим апсурдима нашег модела организације, неодрживости система такмичења прилагођеног према потребама других такмичења доводи до питања сврсисходности оваквог такмичења.

Свака кошаркашка прича у Србији је повезана са Звездом и Партизаном, па тако и ова и увек је судбина домаћег такмичења зависила од интереса највећих клубова у Србији, хтели то да признамо или не. Некада су то оба, а некада само један клуб или више њих у зависности од односа снага, али искључиво је само најбољим српским клубовима или једном од њих даван значај и могућност да утичу на све одлуке. Наравно, руководства тих клубова су саставни део тих и такви лоших међусобних односа оптерећених личним сукобима и подељеним интересима одвајкада. Међутим, пракса је показала да су како год биле мотивисане, све те одлуке углавном биле са краткорочним циљевима па смо сада у ситуацији да након “гурања” домаћег такмичења у други план, иза регионалних такмичења као последицу добили дугорочно нанету огрому штету кошаркашкој лиги Србије, квалитету наше клупске кошарке иако су сви врхунски домаћи играчи “порасли” управо из те лиге.

На страну чињеница да су се поводом одбијања ФИБА да уврсти у такмичење ФМП и изнуђеног налога суспензије Партизана од стране КСС отворила даља питања о значају наше кошарке и утицају у међународним организацијама у актуелном сукобу на релацији ФИБА вс ЕКА и статуса КСС у томе.

Једноставно, сматрам да смо као на трци дошли до краја једне етапе “која је вожена без јасних правила са унапред фаворизованим учесницима и да ће даље учешће у домаћем “националном” такмичењу под оваквим околностима личити на све, само не на организацију врхунског првенства једног од најтрофејних спортова у Србији! У међувремену смо из медија сазнали да се директор такмичења Леон Делеон обратио АБА лиги захтевом за још једно место клубовима из Србије чиме се потпуно обесмишљава свако наше даље учешће у домаћем првенству. Сви наши највећи клубови ће играти АБА лигу, Лигу шампиона, Еврокуп а истовремено применом оваквог Статута УК КЛС ће путем Председниства и “изабраних” функција управљати нашом лигом, доносити одлуке у име свих лигаша за такмичење у коме малтене скоро и не учествују или да будем прецизнији организују српску лигу према свом нахођењу са “пристојним” буџетом од скоро 40 милиона динара годишње колико је иначе укупни буџет свих регионалних кошаркашких савеза Србије.

Завршило се ономад једно мучно и скупо првенство где су сви учесници једва чекали да се лига заврши а шира јавност била мало заинтересована за спортска достигнућа на паркету са пуно већ виђених дешавања који са кошарком и спортом имају мало везе.

Сада “спремамо нову сезону”, сценарио је већ написан а тај дневник увреда српској кошарци је све опширнији и шири се, сада већ са разарајућим последицама за будућност српске кошарке уопште.

Домаћа лига је већ годинама уназад била изложена, сада се показало, оправданим критикама, играло се без јасно утврђеног календара са декларативно усвојеним одлукама у променљивом формату и након последњих пар година сада се показало и без икаквог циља! По свему судећи у последње време, могао се стећи утисак да је прва српска лига постала оптерећење свим клубовима па чак и најбогатијим а нажалост, судећи према одлукама које су се доносиле током такмичења према универзалном принципу “све може кад се хоће”, и самом руководству Лиге. Као прво, требало би јасно да се одредимо према свепристуној тези која се стално провлачила и понављала као мантра “да су наступи у Суперлиги показали како је напредак српских клубова везан искључиво за регионална такмичења” а као круцијални аргумент за то се наводе кош разлике у мечевима између наших тимова које наступају у регионалним такмичењима против остала три прволигашка учесника. Као потврда такве тезе да су “огромне разлике у квалитету” обесмислиле то такмичење упорно се пренебрегавала чињеница да је садашње стање само последица једне лоше организације система врхунске клупске кошарке у Србији у коме је један од узрока и сам модел КЛС организације. То је ове године највише дошло до изражаја у свој својој неправедности према осталим прволигашким клубовима (а највише према онима који су резултатима изборили право учешћа у Суперлиги Србије) где се може скоро рећи да су такви клубови били “кажњени” системом такмичења и изложени додатним трошковима двомесечног продужетка такмичења без икакве помоћи од стране КЛС.

Након завршетка регуларног дела превенства имали смо два месеца паузе без могућности да играмо чак и пријатељске утакмице, јер су сви они против којих смо могли да играмо већ одавно били на распусту због лоше постављеног система са АБА лигом на врху. Као оправдање за такве резултате поред осталог се може рећи да је узроковано и буџетима нас,”преосталих екипа” у односу на четири водећа клуба у Србији. Како се тај исти аргумент о малим буџетима већ годинама користи од истих оних клубова за оправдање пораза водећих тимова Србије у европским и у регионалном такмичењима као константни изговор, сасвим сам сигуран да је ове године разлика у односу буџета између првака Европе ЦСКА и Црвене звезде била много мања него што је разлика у односу буџета једног домаћег лигаша Борца, Слоге или Константина у односу на било ког српског представника у регионалним такмичењима. Нападају нас да смо за такве резултате највише криви ми сами, из клубова прве Прве мушке лиге Србије тезом да смо “могли више да појачамо тимове за Суперлигу”, али питам да ли би то уопште имало смисла јер се променом формата пред сам крај првенства није ни играла лига каква је утврђена на почетку (са 14 кола). Ако узмемо у обзир још и чињеницу да се тако кратка лига играла у ритму среда – субота, врло често уторком и петком (који су код нас одувек били познати као “одлични дани за одигравање утакмица али на које искључиво долазе фамилија учесника и по неки љубитељ кошарке у недостатку боље забаве”) питам гласно чему се онда уопште одржава овакав систем такмичења – КЛС?

Питам све чланове Председништва и председника КЛС који је из редова “обичних” клубова без да наше интересе штити једном једином одлуком да нам одговоре о свсисходности додатних трошкова за реализацију такмичења са само шест утакмица, тј. три утакмице на домаћем терену и у безвезним терминима? Још много тога се може рећи у корист прволигаша који нису заслужили овакав третман у “својој” организацији, јер годинама вредно раде и тренирају истим интензитетом као и њихове колеге из водећих клубова, а да не помињемо неоправдано игнорисање лиге од стране медија у коме су могли да се нађу једино ако то “заслуже” инцидентима на утакмицама.

Ноторна је чињеница да уколико овакав систем такмичења са фаворизованим регионалним такмичењем и Првом лигом Србије у запећку остане на снази и у наредном периоду разлика између “регионалних” и “обичних” прволигаша ће бити још израженија па питам да ли је тај модел који је евидентно погубан и за будућност клупске српске кошарке није нечији интерес? Зато предлажем да се већ на следећој Скупстини започне под хитно са израдом нацрта промена и озбиљним анализама да ли је доминантно регионално такмичење једино добро решење за нашу кошарку, како су се многи трудили да га прикажу до сада.

Подсећам да су највећи асови српске кошарке настали и у клубовима ван Београда, у Краљеву, Чачку, Смедереву, Вршцу, Новом Саду, Нишу… а у последњем финалу српске лиге у коме су се такмичила два најпопуларнија и најтрофејнија клуба од 24 играча било је осам странаца док је током протекле сезоне њихов број био и већи. Да не помињем модел “отворених уговора “ где се ростер тимова мењао од почетка до краја лиге до непрепознатљивости. Да би ствар била још погубнија за све нас, тих осам странаца у највећим клубовима су имали више од 50 одстио минутаже у финалној серији! Да ли је интерес српске кошарке да после свега а нарочито након примене стриктних правила лиценцирања у финансијском капацитету остану само четири – пет “великих” клубова у којима више од половине времена на паркету проводе страни играчи? То је чињеница до које нас је довео овакав систем такмичења са АБА лигом на врху, којом смо, хтели то да признамо или не и поред чињенице да у Србији имамо највећи број стабилних клубова са великом традицијом у односу на екс-YУ регион оваквим моделом учешћа највисе помогли реафирмацију кошарке у бившим YУ републикама а своје такмичење довели до апсурда? Борац, Константин и Тамиш су били овогодишњи учесници Суперлиге, а у последњих неколико година показали су да имају континуитет добрих резултата, одличан стручни рад и за домаће услове колико толико стабилну организацију.

У оваквом систему такмичења та три тима су стигла до неког максимума, а за више од постигнутог била би потребна много већа материјална средства у борби за већи квалитет и даљи развој. Поучени искуствима неких других српских кошаркашких средина које су нагло заблистале и исто тако угасиле преко ноћи велико је питање да ли би требало да уопште кренемо таквим путем ризикујући опстанак кошарке у локалној средини и егзистенцију самог клуба? Уколико клубови не желе да преузму такав ризик шта тим срединама преостаје јер и поред огромног новчаног издвајања локалних заједница добијамо лигу којом управљају клубови са другачијим интересима? Зато сматрам да је сада дошло време када свим клубовима КЛС морамо првенствено да обезбедимо такмичење у коме као прво има смисла играти и такмичити се за пласман којим се обезбеђују даља регионална учешћа. Такмичење у коме це се од почетка знати како ће изгледати до самог краја, у коме ће се знати ко наступа, шта доноси прво, шта друго, треће, а шта 12. место што је надам се потпуно нормално као и одговор када и колико ће се уопште утакмица одиграти у сезони? Или се од нас “осталих клубова” у овој назови “нашој “организацији и даље очекује да статирамо и испуњавамо форму како би се домаће првенство у овом формату настављало да игра по инерцији и искључиво подређено интересу другог регионалног такмичења? Ова организација мора да се врати самој себи, својим коренима, КСС-у, свим клубовима и интересу српске косарке а питање форме, унутрашње организације може бити решено на демократски начин унутар саме организација без медијских скандала већ на првој Скупстини и то према моделу који је најбољи за све учеснике а не за појединце или друго такмичење!

КСС из кога нам је такмичење пресељено скоро потпуно ван утицаја некаквим уговором који нам није доступан, сигуран сам може много више помоћи уз смањење трошкова организације и вођења такмичења, већим учешћем у трошковима такмичења и самим тим мањим трошковима клубова учесницима тог несумњиво најважнијег такмичења мушке кошарке у Србији које је сада скоро неодржив. Највеће примедбе иду руководству такмичења, Председништву и Председнику КЛС који “сами одлучују о судбини целокупне кошарке у Србији”, без икаквог мешања КСС као кровне организације. То одузимање права КСС да на било који начин учествује у вођењу најелитнијег домаћег клупског такмичења се показало као велика грешка коју смо могли да видимо и у самом финишу завршене сезоне. Три кола пре краја се није знало у ком формату ће се играти и када ће почети Суперлига као ни колико тимова испада из лиге, тако да су руководећи људи такмичења свесно или несвесно својим одлукама направили огромну пометњу пред сам финиш такмичења којим искључиво сами руководе. Да ли су људи у КЛС били незаинтересовани, неспособни или зависни од других у вођењу такмичења сада стварно више није ни битно. Завршена је једна мучна сезона уз тоталну конфузију непримерену за ово такмичење које је урушило сам систем у темељу и дисквалификовало такав модел да у форми изабраних функција у КЛС о свему сами одлучују, али у име свих нас.

Дакле, поштоване колеге, чланови УК КЛС, улог за будуће одлуке је свакако велики и важан, не онакав каквим га многи представљају олако заказујући седнице са унапред донетим одлукама мотивисаним свим и свачим, али понајмање интересом српске кошарке и свих клубова прве лиге у коме се дефинитивно игноришу чињенице да су неопходне корените и велике промене у самој организацији УК КЛС и домаћег такмичења. Такмичење је интересантно онолико колико је уједначено и онолико колико је равноправно за све учеснике, па нека неки маркетинг стручњак дође у Ниш, Краљево, Чачак, Вршац, Крагујевац…. И нека пред почетак сезоне проба да нађе новац од спонзора а да при томе не не зна да одговори на питања:

1. Колико утакмица играмо у сезони?

2. Колико утакмица имамо са најјачим клубовима Србије?

3. ТВ преноси?

4. Ако будемо први шта онда?

Развој и будућност наше кошарке и титула првака Србије морају постати највреднији трофеј сваког српског клуба или ћемо већ наредне сезоне првака лиге почети да тражимо по регионалним такмичењима као ново “универзално” решење!

 

 


#   кошарка   Урош Парлић   Константин ОКК   Кошаркашки савез Србије   Регионални кошаркашки савез источне Србије   ТВ пренос   Кошаркашка лига Србије
@OKKKonstantin @KSSrbije @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима