Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Повратак Шешеља: Да ли је Вучић положио тај испит?

Bookmark and Share

17.11.2014. Јужна Србија Инфо

Текст Весне Пешић преузет са ''Пешчаника'', уз дозволу аутора, који преносимо у целости.

Повратак Шешеља: Да ли је Вучић положио тај испит?

Извесно узбуђење које је стварао повратак Војислава Шешеља сада је добило одређеније значење. Оно се не односи на самога Шешеља, већ на реаговање Александра Вучића. Нико није очекивао да ће Шешељ и за длаку променити своју националистичку идеологију и своју агресивну политичку реторику. Та су се очекивања у потпуности остварила: он хоће да руши с власти издајнике Николића и Вучића и да мобилише „све патриоте“ на супротстављању укључењу Србије у ЕУ и НАТО; идеја велике Србије је идеја водиља српских радикала; он је победио Хашки трибунал који суди само српским патриотима који су бранили отаџбину; Србија треба да се интегрише у Русију и окрене Истоку. Није заборавио да каже ни то да се радовао што је убијен Зоран Ђинђић, издајник и мафијаш и „тамна страна српске историје“.

Он је свој репертоар одиграо до танчина у свом препознатљивом стилу. Чак се појавио и на литургији коју су одржали двојица патријарха, српски и руски, у Храму Светог Саве. То никада раније није чинио, али ће он и црквено да се упреподоби да би наудио „издајницима“. А ко је омануо? Мени се чини да премијер Вучић није успео да одигра своју нову улогу радикала преображеног у напредног Европејца. А то се ишчекивало, тј. како ће Вучић проћи на тесту који му је приредио повратак Шешеља. Мени се чини да је он на том испиту пао и да се није добро снашао. Да ме осећај не вара, наговештава непогрешиви Цораx, чија последња карикатура црта Вучића како прилично забринут седи на ноши.

Дан пре доласка Шешеља у земљу, Вучић је преко Вулина одиграо још једну теорију завере. Овог пута она је таква да је с њом тешко правити вицеве, јер може скупо да кошта Србију. Вучићев трбухозборац Вулин изјавио је како су повратак Шешеља организовали Американци с циљем да дестабилизују власт премијера Вучића, зарад тога што им се не свиђа Вучићева спољна политика – и ЕУ и Русија, односно превелика блискост са Русијом. Додао је Вулин и ону кобну реченицу да премијер мора размислити о промени спољне политике и окретању само Русији.

На „заверу“ су реаговали амерички и немачки амбасадори, обојица поприлично изненађени овим нападом. Они су одбацили инсинуације да Хашки трибунал ради по налогу САД, а да им је још мање падало на памет да раде на дестабилизацији српске владе. Амбасадори су истакли да њихове земље подржавају Србију на њеном путу ка Европској унији, те да се оне тврдње о дестабилизацији Вучићеве владе могу сместити само у домен „теорија завере“. Већ више пута поменуто „рушење споља“, сада је добило свој злокобни крешчендо, наговештавајући да се чланство Србије у ЕУ брзо може отопити са обе стране – и српске и европске.

Ова „интернационална завера“ скована поводом Шешељевог доласка говори о томе да је премијер Вучић врло плитко заорао своју европску политичку каријеру. Однос према ЕУ би требало да буде баш онај суштински заокрет и доказ да је раскинуо са радикалском прошлошћу. Кад је мечка заиграла пред вратима, тај доказ је изостао. На неке Шешељеве изазове Вучић је напросто морао одговорити и пустити гласа од себе. Шешељ је већ првог дана поручио да се он неће добровољно вратити у Хашки трибунал. Мораће да га ухапсе и испоруче председник Србије Томислав Николић и премијер Александар Вучић. То ће бити „парадокс да ме испоруче они који су били моји најближи сарадници и саучесници у ратним злочинима и злочинима против човечности. Да ли мислите да бих ја такву прилику пропустио“.

Вучић је своју прилику пропустио немајући храбрости и снаге да на Шешељев изазов одговори. Морао је рећи да на власти у Србији више нису Шешељеви саучесници, јер су они ту прошлост одбацили као погрешну и да ће, у складу са законом и обавезама Србије као кандидатом за чланство у ЕУ, Шешељ бити ухапшен. Ништа од тога се није догодило. Уместо да направи отклон од Шешеља и потврди свој нови идентитет, Вучић је направио кукавичку тактику да искулира Шешељев повратак. На дан одржавања Шешељевог митинга, Вучић даје интервју Блицу у коме опширно заобилази тему Шешеља. Свашта је напричао о својим великим реформама и бригама, како је Богићевић узео милионе евра, а у залог дао отпад (јаловину), како ће да помогне приватном сектору, о мањинском партнеру за ЕПС и све тако. Провукло се и директно питање каква је његова реакција на долазак Шешеља и да ли је тај долазак организована завера САД. Вучић не може о томе да говори, јер никада не прича о заверама! А на питање да ли он има било каквог разлога да се плаши Шешеља, Вучић понавља већ изговорену фразу – „желим му добро здравље“.

Све у свему, он има много важнијих послова од Шешеља. Порука коју је успео да исповрати је – мењам се и не стидим се тога. Очигледно је та промена недовољна, јер нити му је пало на памет да се огради од „америчке завере“, нити је успео да се ослободи Шешељевог парадокса. Вучићево кулирање Шешеља рачунало је с тим да ће његов бивши шеф имати прилике да се увери ко је прави шеф тек кад прође неколико првих дана у којима ће се Шешељ промувати градом и галамити до миле воље, док не падне у медијску помрчину у којој ће викати до миле воље ал’ га више нико неће чути. Да је то био план, лепо се може видети по томе како је Шешељ пуштен да се у прва два дана издере преко медија, а већ трећег дана, кад је држао митинг, пао је на претпоследње странице у скраћеном формату, са издиктираном цифром колико је људи било на митингу. Новинари су помно разговарали са учесницима митинга, откривши њихово велико незадовољство и бес што је на тако важан скуп дошло толико мало људи. Битка је почела, па видећемо, али једно је сигурно: врх популарности Вучићеве власти смо видели на изборима ове године. Од тада, она је почела да се одроњава и тај тренд ће се наставити, од чега ће профитирати десне националистичке странке, јер ће се Вучићево непоуздано бирачко тело највероватније осипати на ту страну.

Како сада ствари стоје, оно залетање према ЕУ и подвизи око Косова, што се одиграло на почетку Вучићеве власти, истопило се у удварању Русији и Путину, које се и самом Путину смучило на оној претераној и непотребној паради покислих војника и војне гвожђурије. Почетни евроатлантски кредит се расточио у политици несврстане Србије у измишљеном новом хладном рату између Запада и Русије. То је велика грешка, јер нити је Србија бивша Југославија, нити је Вучић Тито, нити је на делу нови хладни рат. А све и да је тако, Србија је морала искористити украјинску кризу да се извуче из руског загрљаја.

Од почетног бацања у загрљај Европи да би се задобила подршка за унутрашњу диктатуру, Србија је постала још пропалија кућа са двоје врата, без храбрости да се определи за Запад, демократију и либералне вредности. О таворењу на ничијем терену, свакодневно можемо читати у маинстреам штампи. Ту ћете наићи на ласкање Путину, Русији (и Романовима!), на фаворизовање евроскептицизма и националистичких странака, пљуцкање по Обами и „лицемерним Американцима“ и неразумно радовање ако би се Шкотска отцепила од Уједињеног краљевства, а Каталонија од Шпаније. При томе, у том бућкуришу ћете на свака два дана наићи на рутинску изјаву да Србија не одустаје од свог пута ка ЕУ. А и сам Путин каже да против тог пута нема ништа против.

Закључак

Вучићева популарност се показала узалудном, јер је није инвестирао у озбиљне промене, постављање Србије на здравије основе и опредељење за евроатлантске интеграције. Повратак Шешеља, тог незгодног противника, отворио је питање да ли ће Србија наставити да се удаљава од Европе, што је започето и пре његовог повратка, али би сада могло да се интензивира ако Вучић одлучи да буде већи поп од папе. Друга варијанта је да он настави са досадашњом испразном „несврстаном политиком“ и утишаном радикалском галамом, што му неће бити тешко у ситуацији готово тоталне контроле над медијима. Трећа могућност је да Вучић покуша да се спасава од незгодног противника, који ће вероватно бити у стању да са другим антиевропским странкама узме бар 20 посто на следећим изборима. У том случају, Вучић би тражио подршку тзв. проевропских снага (Чедомира Јовановића и Бориса Тадића), с намером да скине Шешеља с врата коалицијом са другом страном и тако себи обезбеди одступницу на неком новом дељењу карата. Шта год да буде, јасно је да у Србији и даље неће одлучивати економско питање, него натезање око Истока и Запада.

 


#   Томислав Николић   Александар Вучић   Хаг   Војислав Шешељ   Зоран Ђинђић   Пешчаник   председник Србије   Весна Пешић   Војислава Шешељ
@predsednikrs @avucic @predsednikSRS @


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима