Спуштање завесе пред завршни чин

Но, кренимо редом. Прво од онога што је референца за сваког љубитеља фудбала у Србији, а то је успех српских клубова на мађународној сцени. „Опет врећа за ударање.“ „Поново најгори.“ „Не могу да их гледам више.“ Само су неке од реченица које је просечан гледалац и навијач говорио на почетку европских квалификација српских клубова. И није да тај навијач нема права. Заглебје, Каират, Петах Тиква, Славија, АЗ, Слован, Тренчин, Ордабаси, нас свако мало подсете на велике планове и суров пад многих српских клубова, почев од водећих, Звезде и Партизана, па преко ,,Старе даме“ из Новог Сада, те летњих европских туриста Чукаричког, Јагодине, Борца, Рада или ове године Младости из Лучана. И, будимо реални, није сјајно кренуло. Звезда и Партизан су играли своје, пролазили слабије рангиране европске клубове, док су се Војводина и поменута Младост одмах опростили од Европе, па је ,,сезона купања,, опет била погубна и већ на старту су Ружемберок и Интер из Бакуа ,,опалили шамар,, ономе што се зове Суперлига Србије. А кад смо код ње, само пар недеља након елиминације ова два клуба, а када је Звезда пребродила Флоријану са Малте и прошла у друго коло квалификација за Лигу Европе, а Партизан ковао планове како да елиминише ,,неугодну,, Будућност из Подгорице у квалификацијама за Лигу Шампиона, почињало је ново суперлигашко надметање на теренима (читај каљугама) широм наше Србије. Од Суботице до Сурдулице, од Ивањице до Ниша. Сада су сви били запослени, не само ови што се ,,као,, припремају за наступе на међународној сцени.

Спала књига на два слова (а и како другачије, кад од целе азбуке српски фудбал највише воли два слова – ,,З,, и ,,П,,). Само се чекало када ће они разочарати и вратити се домаћим каљугама, да овде свима покажу како су ,,јаки и моћни,,. Прошао је Партизан Будућност, након Флоријане, Звезда је елиминисала и Иртиш из Павлодара, а онда прави испити. Олимпијакос – Партизан и Спарта Праг – Црвена Звезда. Е то је требало да буде крај. Но, иако је Партизан елиминисан (а притом ни мало није био лошији од првака Грчке, чак се слободно може рећи да је срећнији тим прошао даље), такмичење је наставио у квалификацијама за друго по реду европско такмичење, где му се, на опште изненађење придружила и Звезда. Црвено-бели су елиминисали Спарту, из ове преспективе рутински и дошли, заједно са „братом прекопута“, до пред сама ,,врата раја,,. Уследили су сурети Партизана са Видеотоном из Мађарске, а Звезде са Краснодаром из Русије и када су те препреке преброђене (још се памти лош Партизан и одбрана Стојковића у последњем минуту прве утакмице са Видеотоном или непризнат чист гол Михаилу Ристићу у Краснодару, када је Звезда била на коленима), али славље је могло да почне, јер је историја исписана. Два клуба из Србије у групној фази УЕФА такмичења. Прворазредна сензација. За то време, а било је лепо време у Србији тада, па су и стадиони (ако се ово код нас тако зове) изгледали солидно, а и сам фудбал није био толико лош, мада ми све волимо да извргнемо руглу, па ваљало то или не. Војводина је наставила да тавори у проблемима, које некако сваке године сами себи произведу, па су поред стандардних промена тренера, поменуте елиминације из Европе, до зимске паузе успели да дођу до свега осме позиције у првенству. Младост је платила данак игрању у Европи, па су припреме за то такмичење, те елиминација из истог оставили трага, али се до полусезоне тим Нешка Миловановића консолидовао и имају само три бода мање од Војводине.

Жреб за групну фазу другог по реду такмичења у фудбалској Европи донео је Партизану сусрете са Динамом из Кијева, Јанг Бојсом и Скендербегом, док је Звезда за портивнике добила Арсенал, Келн и БАТЕ Борисов. Лепо, одлично, спектакл. Али ништа више се од тога није очекивало. (Сви занте онај виц о томе да ће наш клуб (било који) презимити у Европи кад дође ледено доба, а тек да то ураде два клуба – апокалипса), те тако нико ништа није ни очекивао. Ту су, нека се играју, узеће коју пару и доста је.

Ред је на Раднички из Ниша, који је опет ушао у првенство са великим амбицијама. Нови тренер, странац, делимично промењена екипа и то на почетку и није деловало лоше. Звезда је славила на старту сезоне у првом дуелу, али добро, ти мечеви су увек нешто друго, у Европу се иде путем кроз, прво Ниш, а потом Крушевац, Личане, Суботицу, Чачак и околином Београда, то се макар зна. Неколико везаних победа, солидан старт и онда чудо (не и ако пратите фудбал у Србији) – смена тренера. Долазак новог стратега, поново незадовољство, резултати слабији и логичан след околности (а како другачије) – нова промена на клуби. Не кажу у Србији џаба ,,трећа срећа,,. Дуго ишкевинање победе са новим стратегом, али евидентно боља игра, конкретнија, убојитија и серија од пет везаних победа за високо четврто место на крају године, са реалним шансама Ниш напокон поново види фудбалску Европу (или можда не, јер иако на терену буде све како Мераклије желе, стадион не испуњава услове УЕФЕ за играње међунардоних утакмице, те је прецизније рећи да ће можда Јагодина, поново, видет Европу).

Испред Нишлија, осим црвено и црно-белих је и суботички Спартак. Дефинитивно најпријатније изненађење првенства. Сјајно играју Суботичани предвођени Александром Веселиновићем од почетка такмичења, те се с пуним правом надају лепом и успешном војвођанском пролећу.

Кад је све кренуло у Лиги Европе Партизан и Звезда су се некако ,,пратили“.

Прво коло оба клуба ремизирају, потом су уследиле битне победе, Звезда слави у Келну, Партизан потом два пута против Скендербега и у одлучујућем тренутку, кад је било ,,стани-пани,, побеђује и Јанг Бојс и први пут након 13 година чека пролеће у Европи. Није могао до првог места у групи, пошто су два пута поражени од Кијевљана. Након тријумфа у Келну Звезда у два меча осваја бод против великог Арсенала (реално је могла и више), против Белоруса је оба пута освојила по бод, а ерупција одушевљења и фудбалске екстазе забележена је трујумфом пртив Келна у последњем колу – након 25 година Звезда чека пролеће на међународној сцени. Сећате се оне апокалипсе од раније, изгледа да је дошла.

Остатак Суперлиге је, што се каже, ,,свој на своме,,. Добри и вечито незадовљни (врло често с правом) Чукарички и Вождовац играли су леп и занимљив фудбал. Представници јуже Србије, осим Радничког, Напредак и Радник откидају бодове скоро свима, а ,,чарапани,, су једини савалдали ,, вечите,,. Нови Суперлигаши, Мачва и Земун се не одвајају и дели их три бода, док је заказала западна Србија, пошто су у доњем делу Борац и Јавор, а придружују им се Бачка и Рад.

групеУ међувремену ове фудбалске ренесансе репрезентација Србије је добила ривале на предстојећем првенству света у Русији о чему детаљније можете читати овде. А након изласка из групне фазе такмичења Партизан ће у наставку на Викториију Плзењ, док ће Звезда снаге одмерити са ЦСКА из Москве.

Све у свему очекује нас бурно пролеће и фудбалско лето. Фудбал у Србији је добио добар замајац, али мора још много да се ради, да се претрчи још пуно километара, да се изоре терен и остави, што фудбалери кажу ,, срце на терену,, како би ови успеси ставрно имали неког смисла и донели бенефити целокупном фудбалу у овој нашој земљи. Од петлића до професионалаца, од продаваца семенки до скаута, од увек критикованих судија до функционера и свих остали. Јер, хтели то да признамо или не, Србија је земља у којој се фудбал истински воли.

Н. Михајловић