Страже, барикаде, инциденти на Старој планини због деривационих хидроелектрана

Запаљена кућа у којој је, према тврдњама инвеститора Драгана Јосића, требало да бораве радници, скоро свакодневни инциденти, интервенције полиције, барикаде, ланци на мосту на улазу у село - тренутна је слика овог места на Старој планини. Ово је, међутим, „само“ врхунац свега што се дешава претходних месеци у близини река на Старој планини, а до тога је дошло јер системске реакције државе – нема.

Деловало је да ће до конкретне реакције доћи када је Министарство заштите животне средине најавило измену Закона о заштити природе којом би изградња МХЕ била забрањена у заштићеним подручјима. Разлог за забрану је, како су раније за Инсајдер навели у том министарству, то што МХЕ негативно утичу на природу, потом јер је планирана изградња великог броја МХЕ у заштићеним подручјима, али и због притиска стручне јавности и локалног становништва. Међутим, прошло је скоро пола године од те најаве, а измене Закона нису дошле до скупштинске процедуре.

И мештани и инвеститор мале хидроелектране у Топлом Долу тврде да инстутуције у овом случају не раде свој посао или да раде у корист супротне стране.

На Рекитској реци у Топлом Долу инвеститор Драган Јосић планира изградњу МХЕ за коју има грађевинску дозволу која, међутим, ускоро истиче. С друге стране, Миљан Стојановић, мештанин Топлог дола и активиста покрета Одбранимо реке Старе планине за Инсајдер тврди да грађевинска дозвола није исправна, односно да је инвеститор добио дозволу а да није прикупио све потребне сагласности.

Због тих, како тврди, нерегуларности, а и зато што су се мештани старопланинских села изјаснили да не желе да се у њиховим местима граде мале хидроелектране, већ пет дана се организују целодневне страже на мосту које се налази на уласку у село, како би спречили инвеститора да уђе у село са радницима и грађевинским машинама.

„Људи су решени да одбране село и Ректиску реку. Очигледно нико из државе не схвата озбиљно ову ситуацију. Овде нема назад. Јосић је најавио да ће данас доћи с полицијом, али није дошао. Предали смо не знам колико тужби због неисправних довола за мале хидроелектране које планирају да граде инвеститори на Старој планини, свима смо писали – министарствима, председнику, али нисмо добили ниједан одговор. Кад инвеститор тужи – ради се по кратком поступку, кад туже грађани инвеститоре – то траје месецима“, каже за Инсајдер Стојановић.

Пре неколико дана на друштвеним мрежама је објављен снимак на којем се види да мештани на путу у селу дочекују Јосића који је пролазио аутомобилом. Како се може видети на снимку, један од мештана је пљунуо у правцу Јосића, након чега је он изашао из аутомобила и потом је дошло до гурања с мештанима, који су га вређали све време. Полиција је интервенисала, након чега је Јосић ушао у аутомобил и отишао. Чује се како један мештанин каже: „И тако замало инвеститор да погине“.

Јосић за Инсајдер каже да „не зна шта планира да ради“ поводом стража мештана, које назива ускраћивањем слободе кретања.

У ноћи између 2. и 3. септембра изгорела је кућа у којој је, према тврдњама Јосића, требало да бораве његови радници. Он оптужује мештане да су запалили кућу.

„Гледам како држава неће да ради свој посао, имамо ситуацију да су ми запалили кућу у где је требало да спавају радници. Тужилаштво је дело окарактерисао као оштећење туђе ствари и полиција не сме да скупља доказе осим ако не поднесем приватну тужбу, Консултоваћу се са адвокатом да ли ћу то да урадим“, наводи Јосић.

С друге стране, мештанин Миљан Стојановић каже да „може да гарантује да нико од мештана није запалио кућу“.

„Који би наш интерес био? После такве ситуације мештани само имају више проблема, а инвеститор оправдање да доведе обезбеђење. Мислимо да је он сам себи запалио кућу“, тврди Стојановић.

Инвеститор каже и да му мештани села Старе планине преко друштвених мрежа више од годину дана прете смрћу, а по пријавама које подноси Тужилаштву за високотехнолошки криминал тврди да се ништа не предузима.

Иначе, Савез месних заједница Старе планине прогласио је ванредно стање на тој планини због, како је навео, непоштовања закона и Устава Србије. Мештани села Старе планине окупљени у овај савез су се још раније изјаснили да не желе да мале хидроелектране буду изграђене у парку природе.

Савез је позвао председника Србије Александра Вучића да, како се наводи, „коначно стане на пут криминалцима и да стане у одбрану закона, као и да испуни свој план о очувању српских села“.

„Клизишта, разорен пут и имања, угрожавање зграда и људи, све су то последице којима се мрцвари локално становништво. Исти сценарио се спрема и у Топлом Долу као и на још 50 локација у Парку природе 'Стара планина'. На барикадама смо 24 часа. Наши животи су већ угрожени и под непрекидним смо притиском. Да ли је богаћење појединца довољан разлог да се униште најлепша српска села, реке, планински потоци и шуме у првим зонама заштите“, пише у саопштењу.

Да је израдња великог броја МХЕ у заштићеним подручјима недопустива сматра и Министарство заштите животне средине.

“Оне најпре негативно утичу на природу, а осим тога једноставно не иде да цеви буду усред заштићеног подручја. То су највреднији делови наше природе у биолошком, хидролошком, геоморфолошком мсислу”, рекла је раније помоћница министра Јасмина Јовић за Инсајдер.

Она је новинарима Инсајдера у марту рекла да је изменама Закона о заштити природе предвиђено оснивање комисије чији ће чланови обићи све локације на којима су изграђене МХЕ, али и оне које су у изградњи, а ако се покаже да не поштује прописе, инвеститору може бити одузет статус повлашћеног произвођача електричне енергије, а читаво постројење може бити срушено.

Поред забране изградње у заштићеним подручјима, Јовић каже да је предвиђено да инспекцијски надзор буде ригорознији, како у периоду изградње машинског постројења, бране и цевовода, тако и касније, када постројење почне да ради.

Према њеним речима, измена се предвиђа оснивање комисије чији би чланов у року од годину дана од ступања на снагу измена требало да обићу све изграђене МХЕ, као и оне које су у изградњи, како би утврдили да ли постоје пропусти у њиховом раду – на пример, да ли има довољно воде у реци.

“Ако се утврди да не поштују услове заштите приоде, водне услове, дакле закон, њима ће бити одузет статус повлашћеног произвођача. А ако својим радом у великој мери нарушава природу, цео објекат ће бити срушен”, каже Јовић.

Ове измене закона, ни пола године од најаве, нису дошле у скупштинску процедуру.

Извор: Инсајдер