Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Збринути технолошки вишкови у школама

rssBookmark and Share

19.09.2016. В.Петровић, Народне новине

Почетком септембра, када почиње нова школска године Школска управа у Нишу се среће са уобичајеним проблемима који се јављају у то време, на првом месту са збрињавањем технолошких вишкова и оних наставника који су остали без дела норме.

Збринути технолошки вишкови у школама

Ове године је, према речима Драгана Геја, начелника Школске управе у Нишу, тај проблем знатно мањи јер је током прошле школске године озбиљно рађено на томе и сви проблеми су били решени.

„Као и сваке школске године највећи проблем су технолошки вишкови, трошкови које школе имају током године, финансијски план и његова реализација, проблеми са грејањем, са интернетом, са опремљеношћу школа за почетак нове школске године као и са бројем одељења која се формирају после уписа. Њих је сваке године све мање и мање, због пада наталитет у овом крају“, истиче Драган Гејо.

гејоУ Нишу је ове школске године 400 просветара без потпуне норме, а 65 наставника је технолошки вишак, који се од 15. августа распоређује по нишким школама, у којима има слободних места.

„Директори школа сарађују са нама, као и представници синдиката”, каже Драган Гејо. “Формирана је радна група и преко информационог система Доситеј сви могу да виде колико има слободних места и у којим школама. У Нишу је 65 наставника технолошки вишак и они се распоређују по школама. С обзиром на то да имамо 117 слободних места, постоји могућност да школе приме и професоре са тржишта рада, али да неће бити запошљења за стално”, наглашава Драган Гејо.

Он додаје да се сада Школској управи јављају и професори са подручја других школских управа.

“Углавном се ради о професорима који су из овог дела Србије, али су предавали на Косову и Метохији. Постоји начин да се и они врате у своје школске управе, како би се смањили трошкови пута, а тај новац искористио за развој школства”, наглашава Драган Гејо.

Начелник Школске управе у Нишу сматра да је један од проблема са којима се Управа среће и мрежа школа. По његовом мишљењу, треба поново размислити о новој мрежи школа, како основних тако и средњих.

„Имамо врло мале, патуљасте школе, за које се поставља питање да ли је потребно да их и даље финансирамо. То су школе у којима имамо по 10 до 12 ученика и углавном се налазе у Пиротском округу у општини Бабушница. Тамо се број ученика драстично смањује, а остао је исти број наставника у разредној настави. Ни много богатије земље то не могу да издрже, а да не говоримо о нашој. Дошло је време да представници локалних самоуправа и Министарство просвете заједно седну за сто и реше то питање. Ако не ове, оно наредне године“, мишљења је Драган Гејо.

Када се ради о санирању школских зграда Драган Гејо сматра да је то, нека врста „затвореног круга“. Школски објекти су санирани и ранијиг година, али током времена оне захтевају нове интервенције и то је посао који се обавља у континуитету и стално поноваља.


#   просвета   наталитет   професори   Министарство просвете   наставници   Школска управа   радна група   Драган Гејо   технолошки вишак   технички вишкови
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима