Новаковић: VAE VICTIS – Тешко побеђенима

Мислио сам да смо ми свој 5 октобар преживели. Остали су били у далеко бољој позицији јер су могли да уче на нашим грешкама, да су желели. Изгледа, међутим, да не желе и да ће многи од њих дочекати свој 5 октобар.

Да ли мислите да ми сада не можемо да искористимо нестабилну социјалну ситуацију и поведемо народ у бунт, како су то неки чинили 90-тих година. Итекако можемо, али нећемо. Зато што мислимо да је доста било револуција. Србији је потребна еволуција, потребна јој је стабилност, потребне су јој инвестиције да би народ могао да живи. Лако је играти се револуционара када су времена тешка. Стићи до циља, који се зове власт и остваривање личних интереса, а народ оставити на цедилу – да се сналази како зна и уме. Социјалисти не желе такав пут, зато што смо видели како он изгледа.

Ко су социјалисти? Спојили су нас идеја и програм у чијој је основи – ЧОВЕК. Окупила нас заједничка брига о људима, мука због социјалног стања у земљи, брига за све грађане Србије, а не за наше положаје или фотеље. Зато су напади на нас напади на политику заштите народа, радника, пензионера, сељака. На њихова права стечена тешком муком. А та стечена права не могу да се одузму тек тако – политичким одлукама или променама политичког курса.

Шта се догодило?

Док је у срцу љубав а у дзепу правда, не мозе се бити левицар. Правда мора да се пресели у срце. Нисам био, и никада нећу бити, политичар који је дошао да лаже и да моли за глас, него да позове нишлије да подрже политику коју је водила наса коалиција и наш председник. Ми нисмо тражили кредит за социјалну политику, ми смо давали гаранције за раднике, за синдикате, за незапослене, за младе, за националне мањине, за пензионере, за жене…Ми смо морали да научимо да слушамо, па онда говоримо! А онда су досли на ред Закон о приватизацији, Закон о раду, о стечају и читав сет закона, укључујући и низ мера, солидарних пореза, смањења плата и пензија и свега осталог, против чега смо били а уредно смо гласали у Парламенту РС. За овакве крупне потезе потребан је друштвени консензус који би целовитије захватио систем како би он био социјално уравнотежен.

Ми нисмо добили довољну политичку подршку за нашу политику на изборима али то не значи да је требало тако лако одрећи се основних програмских опредељења и изборних обећања. Када ме је Ивица Дачић питао да ли је боље бити у власти или опозицији, ја сам му одговрио да је наравно боље бити у власти. Али не по сваку цену. Са чиме ћемо пред грађане? Како да нам се верује? Кад је прихватио Вучићев позив за реформе, надао сам се да ћемо ми бити корективни фактор реформи за које се сви залажемо, али не за реформе које ће убити људе.

Колико функционера имамо у извршној власти? Три, пет, десет? За три, четри месеца ћемо остати, по резултатима истраживања и без доста функционера на локалном нову. То ће променити климу у СПС-у. Не може се са неколико функционера у извршној власти пружати алиби неолибералним странкама у Парламенту. Може, али сам ја против тога. Ја сам зато, пре, за опозиционо деловање ако не постоји основно поштовање партнера. Овог тренутка. Нароцито због некоректног односа коалиционих партнера и према Дачицу, и према Ружићу али и према целом СПС-у диљем Србије. Неки су постали отирач за гажење. То никад нисмо били. Не продајем мој интегритет за део власти.

Да постоји критичко јавно мњење у Србији, а несрећом не постоји јер су ти људи отишли, нико у Србији не би прешао цензус.

Одлазак из СПС?

Зар ви мислите да сам ја, као некадашњи председник општине, директор, одборник, шеф одборничке групе, председник Скупштине, помоћник Градоначелника, професор Универзитета, после деценија у политици, био глуп и нисам знао да кажем да је ова политика коју води Влада, процес реорганизације и корпоративизације ЕПС, продаја Телекома, одлазак Југоистока и АИК банке у Београд, феноменална идеја и да будем компатибилан мишљењу већине у власти? И да останем и директор или да напредујем у политичкој каријери? Да подилазим и да причам оно што не мислим? Али бирајући измедју оног што сам обећао и оног где је политика ишла, одлучио да сачувам интегритет. И сачувао сам га, без обзира на хајку водјену против мене задње две године. Немам намере да напустим СПС, имам намеру да водим борбу унутар те партије за оно што смо добили у наследје да баштинимо. А то су основна програмска опредељења. Моја странка не мозе да ме напусти јер странку не чине појединци, већ мноштво. А ја поносно кажем, иза овога сто ја причам имам подршку много чланова СПС. Довољно да на тајном гласању и у фер и демократској атмосфери, добијем мандат да водим нишке социјалисте након изборне конференције. Ако о томе одлучују делегати а не лоби групе других партија, унутар СПС. На крају крајева, није први пут да се југ Србије размимоилази са политиком Беогарда, не само када је СПС у питању. Не кажем да не постоје понуде да предводим друге листе и то као члан СПС, посто верујем да ме због тога питате. Ако сам другима довољно добар, мислим да сам СПС-у најбољи. То је моја друга кућа. Они су моја друга породица. И ја нисам од оних, који одлазе кад је најтеже. Не напустам пријатеље у невољи. Чак и када то директно утиче на мој живот.

Преломни тренутак

Да, ово је преломни тренутак да избегнемо тектонске потресе. Овај систем не може да се реформише, не може да се дограђује, што се покушава надоградњом Динкићевог модела. Овај систем треба напустити. Одузети од странака све регионалне и стратешке пројекте, основати нишки институт за развој који би све то преузео и коме би СГ Ниша пренела сва овлашћења.

Јасно је да сте незадовољни утицајем које СНС има на вашу странку . Да ли сте због тога на столицу својевремено поставили мајицу са именом Бранка Ружића?

Полтрони могу и фатално да заврше. То је порука са мајице. Треба се сетити и слогана: чврсто, јасно, одлучно. Али политику странке не води господин Ружић. То раде органи партије. И овде, у Нишу, због пар појединаца у извршној власти и утицаја које трпи та група потлачених људи, правимо недостојне компромисе. Они нису постојали за време мог мандата јер је и то део коалиционог споразума. Нити су покушавали да такве ствари продју одлуку о Буџету Града Ниша. А онда, по наговору коалиционог партнера, почиње кадровирање у насој партији. Одговорно тврдим да су за позиције у партији, у изборима унутар СПС-а, учествовале лоби групе које су заступале ставове других политичких организација. Они су издали СПС. То су полтрони. И то неће дуго трајати.

Тај исти Ружић , заједно са Мркоњићем јавно је опризнао да не подржава вашу кандидатуру за градоначелника Ниша? Да ли ће СПС прећи цензус у Нишу?

Ја мислим да, ипак, треба пажљиво прочитати то саопштење. Политички језик таква два политичара треба читати пажљиво. Не треба дозволити да то тумачи један политички аналфабета, који понизно клечи пред интересима других странака. Ја то у саопштењу нисам прочитао а нисам ни склон да тумачим другима политички језик. То знање се наплаћује. То је оно сто је компаративна предност СПС. И непријатељи би искористили потенцијале Мркоњића и Ружића, камоли пријатељи.

Стручност и поверење

Било би добро када би НИш био у стању да формира једну стручну извршну власт, састављену од врхунских стручњака за поједина подручја. Њих мора да предводи велики дипломата, храбар шовек, окружен са десетак исто тако храбрих и паметних људи. Тај човек мора бити велики визионар и велики стратег. Треба да окупи све нишке велике струшњаке јер дошао је тренутак, бити или не бити.

Да ли ће СПС прећи цензус у Нишу?

Погледајте истраживања за Ниш, која су врло комплексна и да изостанак људи са највећом специфичном тежином, огледаној и у резултатима истраживања, мозе да доведе и до тога. Ниш је врло специфицна средина. Нишу се није посветило ни најмање пажње. Ниш је девастиран у сваком смислу. И у политичком, и у привредном, о социјалном да не разговарамо, демографском,… Ниш је лакмус папир за стање у земљи. Али лако је из Београда, са безбедне дистанце, одлучивати о Нишу. Ја то никад не бих дозволио. И борио сам се против тога. На жалост, због оних који продају интересе Града за зетоне, нисам успео. Али нећу се ни предати. Мој Ниш зна то да цени, мој Ниш не опрашта, мој Ниш кажњава. Кроз мој Ниш се шетам са породицом и могу сваког да погледам у очи. И поносан сам на ту чињеницу.

Размишљате ли да , као што сте рекли , тражите Дачићеву оставку због афере “кофер”?

Лоше сте прочитали, нисам рекао да цу тражити оставку Дачића због било које афере. Рекао сам да нисам један од оних који су то од њега тразили тада, као што постоје и они који то траже сада због других афера. То су обично и они који су те афере и осмислили и не дају му да остане стабилан. Мене афере у таблоидизованој Србији не интересују. Мене интересује како направити политички производ који неће бити камелеонски прилагодјаван сваком коалиционом партнеру. Ивица је мој пријатељ и то ће и остати, и онда када не буде био ни на једној функцији. Мој став је да пријатељима треба сасути истину у очи. Ивица није ни сујетан, рекао сам да цу тражити оставку ако настављају да не виде Ниш и ако даље буде жртва вербалног насиља. Кад он губи ауторитет, губи га цела организација. Ивица је добар човек, склон да опрости и неопростиво за већину људи. Ивица је стабилан цовек, не могу да га уздрмају јер је увек спреман на компромис, Тај компромис у мерилима вредности социјалиста и осталих није исти. Они мисле да је то слабост. И то сви на политичкој сцени злоупотребљавају.

И да се вратим на почетак текста. Због свега предходно наведеног и сурове гладијаторске борбе која следи, без мача и штита, без медија и новца, без идеја које смо прилагодили реформама, без идеје су чим ћемо пред грађане, сем са лицима у која моје нишлије верују, Ave, Ivica, morituri te salutant! – Здраво, Ивице. Поздрављају те они који ће умрети!

Где је нишка интелектуална елита?
Зашто интелектуалци ћуте у атмосфери пропадања?

Пре свега, медији су потпуно затворени за критички усмерене интелектуалце. Врте се исти ликови, апологете система, скоројевићи без икаквих идеја и решења… И сама наука се сада своди на ниво импровизација и „наручених решења“, а све више се производе као на траци готово полуписмени доктори наука.

Шта од њих очекивати? То је постала само амбалажа без садржаја Странке су „удариле у зид“ немоћне да нађу решења, уз „тумарање“ од проблема до проблема, од данас до сутра, гасећи пожаре.

Мораће, хтели они то или не, да затраже помоћ, иначе ће их продужена и продубљена криза економије и друштва збрисати.

www.igornovakovic.com