Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Због чега је фебруар једини месец који има 28 дана?

Bookmark and Share

01.02.2020. Национална географија

Вероватно сте се бар једном запитали зашто баш фебруар од свих месеци у години има најмање дана. Ево одговора...

Због чега је фебруар једини месец који има 28 дана?

Фебруар је други месец у години у јулијанском и грегоријанском календару. Има 28 дана, 29 у преступној години, и једини је месец који има мање од 30 дана. А да ли сте знали зашто баш он једини има мање од 30 дана у месецу?

Наиме, за све су "криви" стари Римљани, прецизније - иницијатор свега био је њихов први краљ Ромул, који се досетио да направи календар који је имао само десет месеци. Година је почињала у марту, а завршавала се у децембру. Јануар и фебруар нису постојали - зима им није била важна јер се њихово богатство темељило на садњи и жетви.

Да би попунио ову празнину за време зиме, Нума Помпилије, други од седам римских краљева, одлучио је да календару дода још два месеца: јануар и фебруар, али тако да календарска година траје 354 дана. Тада је у употреби био лунарни календар (календар усклађен са Месечевим фазама), а година по лунарном календару траје отприлике баш толико (29,53 кс 12 = 354,38) дана.

Да би добио довољан број дана за два додатна месеца, Нума је од сваког месеца који је трајао 30 дана одузео један дан, па је за два нова месеца остало 56 дана. Требало је, дакле, да сваки од та два месеца траје по 28 дана. Међутим, у то време Римљани су из сујеверја избегавали парне бројеве па је јануару додат јос један дан. Други месец је, ипак остао на 28 дана, али, иако се радило о парном броју, сматралао се да је то коректно јер је други месец био посвећен светковини прочишћавања намењеног култу мртвих.

Тај календар је значи трајао 355 дана. Фебруар је имао 28, март, мај, јул и октобар по 31, а јануар, април, јун, август, септембар, новембар и децембар по 29 дана. Међутим, календар је и даље имао недостатке.

Наиме, све је функционисало добро неколико година, али, убрзо, сезоне нису биле усклађене с њиховим типичним месецима, односно годишњим добима. Како би то поправили, Римљани су додали још један месец - Мерцедониус - који су убацивали у календар сваких неколико година, након 23. фебруара. Била је то ноћна мора, јер је такав календар било тешко пратити.

Ствар је потом у своје руке узео Јулије Цезар, око 45 године пре Христа. Ангажовао је стручњака да направи календар по узору на египатски. У календар су додали десет дана и додатни дан у фебруару сваке четврте године.

Такав календар задржао се до данас и зато фебруар има 28 дана, односно 29 када је преступна година, пишеНационална географија.


#   календар   јулијански календар   Национална географија
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима