Da li nam je potrebna regionalizacija

O različitim konceptima dve stranke za „Politiku” su razgovarali Vladimir Ilić, zamenik predsednika G17 plus, i Nenad Popović, potpredsednik DSS-a.

Vladimir Ilić: URS smatra da je regionalizacija jedno od mogućih rešenja za sveukupni razvoj Srbije, a razloga za to je više. Srbija je danas jako centralizovana država. Četiri petine svih prihoda budžeta Srbije se stvara izvan Beograda dok se na drugoj strani isti taj novac direktno ili indirektno troši u samom Beogradu i, što je još važnije, odluke o tome kako će taj budžet da se troši donose se u Beogradu. I imate neviđenu razliku u stepenu razvoja između najnerazvijenijih opština i Beograda kao repera, koji se kreće u proseku 1 prema 15 ili 20 i više.

Ilić: Razlog zbog čega podržavamo koncept regionalizacije i smatramo da će on da doprinese ravnomernijem ekonomskom razvoju jesu razlike koje su najveće u Evropi.

Razlog zbog čega podržavamo koncept regionalizacije i smatramo da će on da doprinese ravnomernijem ekonomskom razvoju jesu razlike koje su najveće u Evropi. Primer mnogih regionalizovanih država, poput Poljske ili Češke, pokazuju da su one ubrzale svoje stope razvoja. Pored toga, činjenica je i da evropski fondovi od kojih očekujemo podršku kandidaturom za EU, odobravaju se za regione. I Evropa je sve više unija regiona.

Nenad Popović: Srbiji je potrebna decentralizacija, ne regionalizacija. Regionalizacija, na način na koji je predložena, po nama je federalizacija, odnosno stvaranje novih federativnih jedinica sa svojim regionalnim birokratijama. Ako uzmemo da je Inđija razvijena opština, nama treba 200 Inđija. To je ono što želimo, želimo da osnovni instrumenti decentralizacije budu opštine i gradovi. To je i u skladu sa Ustavom. Umesto da građani plaćaju regionalnu birokratiju, po nama je mnogo korisnije da se ta sredstva direktno usmere u razvoj gradova i sela. Ima dobrih stvari koje su urađene – DSS je podržao to što je vlada otvorila Agenciju za regionalni razvoj u Zaječaru, Fond za razvoj u Nišu... Odlično. Ali smo kao amandman u skupštini predložili da te agencije koje su u Užicu, Zaječaru, Nišu, otvore svoje filijale u drugim gradovima Srbije. Zašto ne bi imali jednog predstavnika Fonda za razvoj u Vranju, Subotici...

Politika: Nije li to uvećanje administracije?

Popović: Imali ste već sa statističkim regionima pobunu u državi. Kada bismo pravili regione u mešovitim nacionalnim sredinama predviđam da bismo takođe imali pobunu.

Popović: Apsolutno ne. Kome služi Fond za razvoj? Privrednicima. Zamislite kako je privredniku kome treba neki dokument, a zaboravio je da ga izvadi, a došao je iz Trgovišta, iz Kikinde... Dobra je ta ideja, ali mora da se širi, da se ide u dublju decentralizaciju. Mislim da je regionalizacija osuđena, uz poštovanje ideje, na neuspeh. Imali ste već sa statističkim regionima pobunu u državi. Kada bismo pravili regione u mešovitim nacionalnim sredinama predviđam da bismo takođe imali pobunu.

Ilić: Ali kakva je decentralizacija za koju se vi zalažete? Opet će se odluke donositi u Beogradu. Sadašnji Ustav je toliko veliko ograničenje i toliko je paradoksalan da postaje besmislen. Po Ustavu je moguće da imate poslanika iz jednog solitera u Beogradu, ako je to volja centrala političkih partija. Da li verujete da predstavnici stranaka u parlamentu Srbije u ovom času mogu da štite interes građana s teritorije s koje dolaze? Nema šanse, ako taj interes nije usklađen s interesom centrale partije. Upravo je problem u partijama. Tu ne izuzimam ni svoju, ni Vašu, ni bilo čiju partiju. Nemamo u parlamentu zastupljene interese ljudi i regiona iz kojih oni dolaze. Beograd ne čuje unutrašnjost. Zato je potrebna regionalizacija, da bi se upravo taj problem prevazišao. Nikakva nam sredstva nisu potrebna osim postojećih i neće biti uvećavanja administracije.

Popović: Na ovaj način idemo ponovnom cepkanju Srbije. Već imamo mnogo problema, ugrožen teritorijalni integritet što se tiče Kosova.

Politika: Zašto je obavezno „cepkanje države”?

Popović: To je čista federalizacija, to je sedam vlada koje će sutra imati sedam premijera, 10 ministarstava...

Ilić: To tako izgleda na prvu loptu, ali danas imate tako glomaznu republičku administraciju koja je potpuno neefikasna...

Popović: Tu se potpuno slažemo.

Ilić: DSS je prvi na političkoj sceni promovisao ovo o čemu mi danas govorimo, 2003. godine su imali verziju ustava koja je podrazumevala regionalizaciju Srbije.

Popović: Tačno, ali je to bilo 2004. godine i ideja regionalizacije u tom trenutku podrazumevala je ukidanje vojvođanske autonomije. Pošto, kada smo donosili Ustav (zajedno sa G17 plus, DS-om i ostalima) nije bilo saglasnosti u državi da se ukine autonomija Vojvodine, mi smo tada zbog nacionalnog jedinstva rešili da odustanemo od regiona. Sada smo protiv promene Ustava koju vi zagovarate, jer po ovom Ustavu možemo da damo dopunske nadležnosti opštinama i gradovima. I da im se vrate transferi iz budžeta koje im je aktuelna vlada oduzela.

Ilić: Zar nije paradoksalan ustav koji dozvoljava decentralizaciju i regionalizaciju samo na delu svoje teritorije. Treba promeniti politički sistem i političku i teritorijalnu organizaciju zemlje. Građani Srbije južno od Beograda kažu: zašto pokrajina ima svoj fond za razvoj, svoje institucije... Regionalizacija je faktor integracije, kada je urađena na pravi način. Integriše društvo, približava vlast građanima, mesta odlučivanja su tamo gde je i život, a ne u Beogradu. Danas se donose odluke u Beogradu hoće li biti vrtića u Beloj Palanci ili mosta u Ivanjici. To nije normalno.

Popović: Ne mogu da se složim s tim. Moramo da uradimo ono što je Švajcarska, u kojoj se nadležnosti spuštaju do mesnih zajednica. One odlučuju o ključnim stvarima. Dajte mogućnost da opštine same sklapaju ugovore sa investitorima i da same organizuju živote u svojim gradovima. To je prava decentralizacija.

Ilić: Slažem se da vlast treba dati opštinama i što više nadležnosti, ali ko danas, sa ovim Ustavom, garantuje da će svi delovi Srbije dobijati srazmerno jednaka sredstva. Garantujem da to opet zavisi od odnosa snaga u Beogradu.

Popović: Mogu da Vam kažem šta da uradite...

Ilić: Predlažemo da se finansiranje budućih regiona reši na jednoobrazan način tako što će tri osnovna kriterijuma biti broj stanovnika, veličina regiona i stepen razvoja. Ukoliko je region ispod srpskog proseka, on će po tom osnovu srazmerno više sredstava. Kroz taj mehanizam, bez novih poreza, bez ičega, vi obezbeđujete da delovi Srbije ne zaostaju.

Politika: Zašto DSS nije učinio nešto više po ovom pitanju dok je bio na vlasti?

Popović: To pitanje možete da postavite meni i gospodinu. Iliću, pošto smo mi bili zajedno u tim vladama. To su dugački procesi.

Ilić: Mi smo upravo i prepoznali to kao problem.. Pričate o kadrovskom potencijalu Srbije. Vi 10 godina u parlamentu Srbije nemate predstavnika opštine Pirot. U našem konceptu regionalizacije to neće biti moguće.

Popović: Vidite, govorite o nečemu, a radi se potpuno suprotno u aktuelnoj vladi. Evo, ova reforma pravosuđa. Ukinuti su opštinski sudovi i posle 160 godina prestao je da postoji najstariji sud u Srbiji – mionički. Mislim da decentralizacija nije samo ekonomska, ona mora da bude u svakom zakonu.

Ilić: Delimično ću se složiti s Vama. Pretpostavljam da je ideja bila da se učini efikasnijim pravosuđe, evo ostaje da vidimo da li će ta reforma imati te efekte.

Popović: Mislim da je tu potreban mikropristup, da se oceni ekonomski potencijal svake opštine ili grada. Sad idemo u 46 najnerazvijenijih opština, za njih pravimo ekonomske programe. Kod regiona, ja vam garantujem...

Ilić: A šta fali Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj? One su uradile regionalizaciju po ovom modelu koji smo mi predložili.

Popović: To što je Poljska preživela izvrsno ovu krizu nema nikakve veze s regionalizacijom koja je uvedena pre godinu ili dve. Poljska ima izvrsnu ekonomiju koja je bazirana na metalima, uglju, sirovinama...

Ilić: Slažem se s tim, ali Češka i Slovačka... Problem kod nas je ta direktna veza vlade i ministara i lokalne samouprave. Nema tog srednjeg nivoa vlasti, pa se zbog toga dešava da se, kada imate gradonačelnika iz jedne stranke i ministarstvo iz iste te stranke, mimo stvarnih potreba podržava nešto za šta postoji „prohodnost“.

Popović: Ali, kada se formiraju regioni, imaćemo isti problem.

Popović: Mislim da decentralizacija nije samo ekonomska, ona mora da bude u svakom zakonu.

Ilić: Neće biti u ovoj meri jer će partije biti razvlašćene. Predložili smo izbor polovine poslanika imenom i prezimenom, i prvi čovek regiona mora da bude neko ko je s liste direktnih izbora.

Politika: Mislite da će on imati podršku većine?

Ilić: Moraće da je obezbedi. Danas imate potpuno iščašenu situaciju. Građani dobiju gradonačelnika koga uopšte nisu hteli, zato što je to volja centrale stranke. I šta sada? Sada im je kriv Boris Tadić, Mlađan Dinkić, Vojislav Koštunica ili Toma Nikolić što im je postavio takvog gradonačelnika.

Popović: Ali, ne treba regionalizacija...

Politika: To možete da rešite promenom Zakona o lokalnim izborima.

Popović: Evo to...

Ilić: Ali, zbog ove kopče o kojoj smo pričali, zbog toga što je nemoguće iz jednog centra...

Popović: Moguće je. Mi smo dali četiri ključna predloga onoga što treba Srbiji, odnosno gradovima i opštinama, da danas krene ravnomerni razvoj. Na primer, formirati ekonomske zone za nerazvijene opštine, gde bi investitori bili oslobođeni svih poreza osim PDV-a. Ili, napraviti zakonski okvir za investicionu decentralizaciju – davanje mogućnosti opštinama da same pregovaraju sa inostranim kompanijama po modelu javno privatnog partnerstva o finansiranju lokalne infrastrukture.

Ilić: To one koje imaju kapaciteta za to.

Politika: A imate li ideju kako da prevaziđete strah ljudi od tih regiona, od cepkanja države?

Ilić: Slažem se, postoji konstantan strah od separatizma. Regionalizaciju, međutim, vidim kao faktor integracije društva. Separatizam se javlja upravo ako vi godinama, decenijama, ne uvažavate specifične potrebe delova zemlje i građana koji žive u njima, i ne čujete ih uopšte, ne vidite ih. Ti ljudi doživljavaju svoju državu kao neprijateljsku. To frustrira ljude, a ne frustrira ih ako kažete – evo izvolite nadležnosti, sredstva, dajemo vam mogućnost da se sami razvijate, dobijate više fondova, imate direktan upliv evropskih fondova, a ne preko Beograda. Ovo što predlažemo je moguće da se uradi za dve-tri godine, uz konsenzus.

Politika:Da li se plašite da ideja G17 može da prođe?

Popović: U Srbiji se svašta desilo. Ali, ukoliko narod bude glasao, siguran sam da to ne može nikad da se desi.

Ilić: A ja sam siguran da će se to desiti upravo ukoliko se građani budu pitali.

Ilić: Predložili smo izbor polovine poslanika imenom i prezimenom, i prvi čovek regiona mora da bude neko ko je s liste direktnih izbora.

Popović: Sigurno neće jer građanima je važan život u njihovoj opštini. Danas je najvažnije da mi podignemo standard i da imamo zapošljavanje. Za to nam ne treba nikakva promena Ustava, za to nam ne trebaju regioni. Suština je, mi smo protiv regionalizacije, ali i vi imate jedan cilj, a to je da se podigne standard građana, da se bolje živi.

Ilić: Tu se slažemo.

Popović: Imamo različite koncepte kako do toga da dođemo. Uglavnom, mislim da moramo da se vratimo suštini, a to je ravnomerni razvoj koji može da se postigne isključivo mikropristupom opštinama i gradovima, uzimajući u obzir njihove posebne ekonomske potencijale. Recimo, na Zlatiboru se razvija turizam, u Leskovcu agrobiznis, Šumadiji organska hrana, Šapcu rečni transport…

Ilić: To uopšte ne isključuje koncept regionalizacije. To je moguće i u ovom konceptu. Znači, oko decentralizacije se apsolutno slažemo s tim što sam ja uveren da će formiranje regiona pre svega približiti vlast ljudima i smanjiti uticaj političkih partija koji u određenim segmentima postaje negativan i štetan.

Popović: Ali, pošto je ova vlada uradila sve suprotno, ja vas pozivam da izađete i da formiramo novu vladu, pa da suočimo koncepte (smeh).

Ilić: Hvala na pozivu (smeh).

(Razgovor vodile Biljana Baković i Jasna Petrović)