Ministar finansija Srbije se nada nastavku saradnje sa MMF-om

On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije povodom završetka poslednje, osme revizije tekućeg aranžmana sa MMF-om, rekao da je će saradnja sa tom finansijskom institucijom svakako biti nastavljena na profesionalnom novou ili da bi on voleo da to bude i u okviru nekog novog programa, "kroz kordinaciju, što je novi format".

"Dobro bi bilo da se saradnja sa MMF-om nastavi dok ne budemo trajno u zoni investicionog kvaliteta, kada će veliki investitori moći da dolaze u Srbiju i ovde počnu da osnivaju firme koje će imati stotine mliona i milijarde sredstava da investiraju u Srbiju, onda ćemo biti u tom domenu", rekao je on.

Dodao je da je polje saradnje sa MMF-om sa jedne strane definisano spiskom otvorenih pitanja i izazova, a to je sve ono što se odnosi na podsticanje rasta i nezavršene strukturne reforme, uključujući reformu poreske administarcije i završetak važnih zakona.

"Na tome ćemo raditi ili sami ili zajedo sa njima. Zajedno sa njima sigurno na profesionalnom nivou, a nadam se i u okviru nekog programa koji je jako dobar", rekao je Vujović.

On je dodao da je pomenut program koordinacije, koji je bez finansijske komponete, i koji Srbiji savršeno odgovora kao format. Nezavisno od toga, kako je dodao, nastavljaju se i redovne dvogodišnje konsulatacije sa MMF-om.

Šef misije MMF-a Džejms Ruf je rekao da je MMF sada fokusiran na ono što treba da se uradi da se uspešno okonča aktuelni trogodišnji aranžman sa Srbijom.

"Spremni smo sa Srbiji pružimo pomoć na bilo koji način koji je u našoj moći", istakao je Ruf.

Dodao je da MMF želi da pomogne Srbiji u izboru i sprovođenju politika koje bi obezbedile privredni rast, zaposlenost i rast zarada.

Ruf je objasnio da postoji opcija da MMF po završetku sadašnjeg aranžmana sarađuje sa Srbijom u okviru novog programa koji ne bi uključivao pozajmice, već bi MMF imao savetodavnu ulogu.

"Taj program je namenjen zemljama koje nemaju potrebu za finansijskim sredstvima. Srbija nije ni u okviru postojećeg aranžmana koristila sredstava MMF-a, a na međunarodnom finansijskom tržištu se zaduživala po povoljnijim stopama nego ranije", kazao je Ruf.

Ekonomisti: Srbiji ne treba finansijski aranžman sa MMF, konsultacije su prihvatljive

Ekonomisti su jedinstveni u stavu da Srbiji više nije potreban aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji podrazumeva korišćenje ili rezervaciju pozajmica, ali ne isključuju saradnju konsultativnog tipa.

Ekonomista Jurij Bajec rekao je za Betu da je saradnja sa tom međunarodnom institucijom pomogla da se dovedu u red javne finansije, što je bio prioritetni zadatak, ali da je u dilemi da li je Srbiji potrebna dalja saradnja na savetodavnoj osnovi.

"Nisam sasvim siguran da Vladi Srbije za naredne zadatke oko privlačenja investitora, unapređenja poslovnog okruženja, završetka privatizacije, uvođenja reda u kadrovsku politiku u javnim preduzećima trebaju savetodavne usluge MMF-a. To bi trebalo da bude posao same Vlade", rekao je Bajec.

Istina je, kako je rekao, da strani investitori vole da ulažu u zemlji koja ima aranžman sa MMF, ali da još više vole državu gde je sređen pravni sistem i postoje stabilni uslovi za ulaganja, a bez MMF-a.

"Ako neko tvrdi da su konsultacije sa MMF-om dobrodošle, to sleduje svakoj zemlji članici te organizacije pa i Srbiji jednom do dva puta godišnje", rekao je Bajec.

Češće konsultacije koje podrazumevaju presudan uticaj MMF-a na donošenje odluka, prema njegovim rečima Srbiji nisu potrebne.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Betu da Srbiji ne treba saradnja sa MMF koja podrazumeva povlačenje određenih pozajmica.

"Tokom dosadašnje saradnje sa tom međunarodnom finansijskom institucijom napredovali smo za korak, ali nije na odmet neka vrsta saradnje koju su vlade mnogih zemlja pa i Srbije, iako ne tako često, koristile kao batinu", rekao je Savić.

Aranžman sa MMF-om je, kako je ocenio, dobar i za građane jer "ako nije neophodan zbog novca bar je potreban da bi se saznala prava dijagnoza stanja u ekonomiji i gde su problemi".

Dodao je da je tačno da ni građanima nekada ne odgovaraju mere MMF-a "ali su žrtve pokatkad potrebne da bi se bolje živelo u narednom periodu".

"Ako Vlada odustane i od aranžmana sa MMF-om u bilo kojoj formi to znači da je došlo vreme da se olabavi kaiš za povećanje primanja i veću potrošnju, a to je najavila i premijerka Ana Brnabić, jer se MMF doživljava kao prepreka", rekao je Savić.

Odustajanje od saradnje, prema njegovim rečima, može da znači da Vlada Srbije želi da vodi drugačiju politiku od dosadašnje.

Dodao je da "takva politika ne isključuje mogućnost odustajanja od štednje i svih mera koje vuku ekonomiju i ponovno ugrožavanje javnih finansija".