Švajcarski franak poseban kao i sama Švajcarska

Zvanična valuta Švajcarske je švajcarski franak. Službeno ime ove parlamentarne zajednice je Confederatio Helvetica Franak prema kome je švajcarski franak dobio oznaku CHF.

Latinski naziv je usvojen iz praktičnog razloga, obzirom da je poznato da je u Švajcarskoj na snazi upotreba četiri službena jezika: nemački, italijanski, francuski i romans. Švajcarski franak važi za veoma specifičnu valutu iz više razloga.

Između ostalih važnih osobina jedna od važnih činjenica je da on ne pripada ni Evropskoj monetarnoj uniji, a ni grupi G-7 (SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, Japan i Kanada) iako ima epitet glavne evropske valute.

Druga važna osobina koju ima švajcarski franak sigurno jeste značaj švajcarskog finansijskog sektora iako je švajcarska privreda relativno mala, a to je ujedno razlog da se švajcarski franak svrstao u red glavnih svetskih valuta, gde spadaju: USD, EUR, GBP, JPY, CAD i CHF.

Inače, Švacarska ima vrlo bliske ekonomske odnose sa Nemačkom i Evro zonom što se uglavnom ogleda u ponašanju dve valute.

Euro i švajcarski franak imaju veoma slične osobine i ponašanje na globalnom finansijskom tržištu, s tim da povećana potražnja za švajcarskim frankom često pravi velike oscilacije na tržištu.

Od 2000. godine, a nakon uvođenja nove monete Evropske unije i promena na polju svetske finansijske politike, švajcarski franak je značajno promenio svoje karakteristike, a posebno u svom odnosu prema zlatu i zlatnim rezervama.

Naime, poznato je da je dugi niz godina prošlog veka švajcarski franak važio za jednu od najsigurnijih valuta u svetu, a sve zbog svoje konvertibilnosti u zlatnim rezervama. Međutim, švajcarki franak tradicionalno ima veoma vitalnu vezu sa zlatom tako da se procenjuje da švajcarska centalna banka drži u zlatnim rezervama oko 30 posto active svoje valute.

Novonastale prilike koje su posledica zakonskih i drugih promena globalnog finansijskog sektrora doprinele su da švajcarska centralna banka u značajnoj meri proda svoje zlatne reserve (čak oko 50 posto od ukupne količine) čime je prestala i njena obaveza da otkupljuje novčanice zlatom.

Ukidanje zlatnog pariteta švajcarskog franka praktično je zlato postalo normalna, tržišno upotrebljiva imovina za švajcarsku centralnu banku. Za trgovanje na međunarodnom finansijskom tržištu ovo je jedna od najbitnijih karakteristika koju je poprimio švajcarski franak, odnosno da je prestalo njegovo ograničenje i uska orijentacija na zlato.

- Aktuelni rast švajcarskog franka doneo je zabrinutos građanima koji su uzeli kredite obračunate u toj valuti. Međutim stručnjaci se uglavnom slažu da je to lična odgovornost svokog pojedinca zaduženog po ovom modelu.

Dr Dragan Petrović, profesor (Ekonomski fakultet Niš), za Južnu Srbiju Info kaže,

"Za razliku od planske privrede u kojoj se u kategoriju relevantnih ekonomskih učesnika ubrajaju isključivo preduzeća, u tržišnim ekonomijama svojstvo ekonomskih učesnika zajedno sa preduzećima imaju i država i porodična domaćinstva.

 U tom smislu polazi se od standardnog pristupa, prihvaćenog u ekonomskoj teoriji, koji pretpostavlja punu racionalnost ekonomskih aktera prilikom realizacije procesa ekonomskog odlučivanja.

Kako je u tržišnoj privredi svaki posao skopčan sa određenim rizikom, to je nelogično da jedan subjekt uđe u rizični poduhvat i u slučaju gubitka isti prebaci na drugog subjekta ili društvenu zajednicu u celini.

To sa sobom povlači operacionalizaciju ekonomske odgovornosti, u čijoj je suštini mehanizam povezivanja nagrada sa donošenjem optimalnih ekonomskih  odluka, odnosno kazni sa pogrešnom procenom vezanom za izglede i sudbinu nekih ekonomskih transakcija.

S tim u vezi, ponašanje ekonomskih aktera u sferi kreditne potrošnje i uzimanje kredita u švajcarskim francima tipičan je primer nedovoljno opreznog posezanja za kreditnim zaduženjem, koji je, između ostalog, ignorisao aspekte neizvesnosti vezane za kretanje deviznog kursa švajcarske valute, kao i optimističkim razmišljanjem u pogledu visine primanja i izvesnosti očuvanja radnih mesta.

Otuda sledi i logički zaključak da državna intervencija u smislu subvencioniranja gubitaka prouzrokovanih nepovoljnim kretanjem deviznog kursa i uvećanjem rata kreditnih zaduženja indeksiranih u švajcarskim francima, nema adekvatno racionalno uporište. To, naravno, ne znači da nema mesta donošenju nekih relaksirajućih mera na relaciji centralna banka – poslovne banke – korisnici kredita.

S druge strane, ono što je logično od države očekivati u ovakvim i  sličnim slučajevima to je njeno preventivno delovanje.

 U ovom konkretnom slučaju, na primer, poželjno je daleko više upozoravati na postojanje imanentne i svakodnevne neizvesnosti vezane za kretanje kursa stranih valuta, i što je još važnije podržati zaključivanje kreditnih ugovora u kojima bi umesto implicitnih kreditnih klauzula, sa mnoštvom raznih dopunskih uslova, prednost imali obavezni elementi ugovora iskazani kroz jednostavnije stavke i odredbe.

To bi  doprinelo lakšem informisanju građana što bi, uz kontinuirano upoznavanje stanovništva sa osnovnim normama tržišnog ponašanja, vremenom podiglo stepen opreznosti i nivo racionalnosti  prilikom uzimanja kredita. izjavio je Petrović".

Narodna banka Srbije (NBS) prikuplja informacije i analizira reagovanja nadležnih regulatornih tela u drugim zemljama na nagli rast švajcarskog franka, kao i eventualne dogovore banka i dužnika, i otvorena je za sagledavanje svega onoga što je dobro i primenljivo iz iskustva drugih, ali upozorava da se rešenja iz drugih zemalja ne mogu "prepisivati".

"Kada se donose rešenja za ovakve probleme, kao što je problem koji se odnosi na otplatu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, mora se imati u vidu da su svaka zemlja i okolnosti u njoj različite i da se rešenja ne mogu 'prepisivati'", saopštila je NBS.