Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Деда Светомир чувар таjне jорган-планине

rssBookmark and Share

Бабушница 03.01.2015. Јужна Србија Инфо/Танјуг

Oсамдесетjедногодишњи Светомир Петровић из Бабушнице, jедан од последњих jорганџиjа у овом делу Србиjе, иако у поодмаклим годинама и даље понекад направи jорган, од вуне, онако како су се правили вековима уназад.

Деда Светомир чувар таjне jорган-планине

Присећаjући се, како каже, сретниjих времена када jе у бабушничком краjу било на десетине jорганџиjа, дека Светомир каже да jе почео да ради 1948. Или 1949. године код маjстора у селу.

"Kада сам почео да радим као шегрт било jе напорно. Ниjе било радног времена као сада осам сати, него се радило од jутра до мрака, по цео дан. После сам 1962. године отишао у фирму где сам наставио да радим", каже дека Светомир.

Kада би неки млад шегрт дошао код маjстора jорганџиjе на занат, додаjе, говорили су му у шали да jе зарада у jорганџиjском занату онолика колика jе "ладовина када се игла упери према сунцу".

У Бабушцници jе, како каже дека Светомир, постоjала и jорганџиjска задруга, коjа jе упошљавала маjсторе jорганџиjе.

"Посла jе било пуно jер су тада jоргани били веома цењени. Tада ниjе било централног греjања, већ су jоргани пуњени вуном били jедини спас за хладне зимске дане. Не зову џаба jорган од милоште jорган-планином", каже он, напомињуjући да су jоргани били и наjбољи поклон коjи се могао однети на свадбу или неко друго весеље тако да jе посла било пуно.

Наjвећи дар, прича даље Светомир, био jе да однесеш jорган, тако да се радило даноноћно.

Jорганџиjски занат ниjе захтеван када jе реч о алатима неопходним за бављење овим послом, каже он и додаjе да jе потребна игла, напрстак, конац, креда за обележавање, машина за шивење и то jе све.

Говорећи о утрошеном времену да се направи нови jорган, дека Светомир прича да jе за прављење дечjег jоргана неопходно око два и по сата, jорган "jедноперсонац" правио се за око четири и по сата, док jе наjвише времена неопходно за израду jоргана за брачне кревете, jер су они били површине два метра са два и десет.

"За jедан такав jорган потребно jе било око 12 сати напорног рада", напомиње он, додаjући да, на жалост, нико од његових потомака ниjе хтео да настави да се бави овим занатом.

" Не само за оваj занат, већ ни за jедан занат. Mладе људе не интересуjе то. Потисла индустриjа, стари маjстори су већином поумирали. Jа сам престао активно да радим jош пре двадесет година. Врло ретко сада урадим по неки jорган, углавном за наjближе", прича Светомир.

По речима Kаролине Стаменковић из Удружења жена "Лужничке рукотворине", до седамдесетих година село Љуберађа било jе занатски центар овог краjа у коме су постоjале чак 32 врсте заната.

"Kако би сачували било какав траг о постоjању некадашњих занатлиjа дошли смо на идеjу да снимимо видео записе занатлиjа коjи су живи како би своjим поколењима оставили траг и дочарали како се некада живело и радило у овом краjу", рекла jе Стаменковић.

Помогла нам jе, додаjе она, и општина Бабушница да снинимо занате, али и да издамо jединствену књигу о старим занатима у нашем краjу, ковачима, пинтерима, jорганџиjама, мутавџиjама, посластичарима и многих другим занатима.


#   Бабушница   Светомир Петровић     Лужничке рукотворине   Општина Бабушница
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима