Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja – praznik strogog posta i sećanja na stradanje Preteče

Ovaj praznik, koji se po starom kalendaru obeležava 29. avgusta, jedan je od značajnih praznika posvećenih Svetom Jovanu Krstitelju i ujedno je dan strogog posta.

Sveti Jovan Krstitelj, najveći prorok i Preteča Hristov, stradao je po naređenju cara Iroda. Javno je osuđivao njegov nepravedni i nemoralni život, zbog čega je bio zatočen, a potom i pogubljen.

Prema jevanđeljskom svedočanstvu, nakon Irodijadine kćeri Salomijine igre na gozbi, Irod joj je obećao da će joj dati šta god zatraži. Na nagovor majke, zatražila je glavu Svetog Jovana Krstitelja. Irod je naredio da Jovan bude pogubljen, a njegova glava doneta na tanjiru.

Crkva se na ovaj dan molitveno seća stradanja Svetog Jovana, koji je svojim životom i propoveđu svedočio istinu i pozivao narod na pokajanje i pripremu za dolazak Spasitelja.

Dan strogog posta

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je dan strogog posta. Vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, a praznik se provodi u molitvi, postu i sećanju na svetitelja koji je život položio svedočeći istinu.

U narodu se ovaj praznik naziva i Jovan Glavosek, a postoje i različiti običaji vezani za njegovo obeležavanje. Pojedini vernici izbegavaju hranu crvene boje, kao i upotrebu noža pri jelu, podsećajući se na stradanje Svetog Jovana.

Važno je, međutim, da narodni običaji ne zasene suštinu praznika – molitvu, post, pokajanje i sećanje na Svetog Jovana Krstitelja.

Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja za mnoge pravoslavne porodice je i krsna slava.

Ovaj dan posebno podseća na snagu vere i spremnost Svetog Jovana da, bez obzira na cenu, ostane veran istini koju je propovedao.