Nijedno saznanje ne postaje činjenica, ako nije posredovano medijima!

Pojašnjenje nam je dala, dr Marija Ranđelović, srpski pedagog i književnik, pokretač mnogih inicijativa za bolji položaj žena...

Posvetili ste dobar deo svog radnog veka, a čini se i privatnog, obrazovanju mladih i medijima, medijskoj kulturi. Možemo li tu da vidimo sponu-paraleleu, između mladih i medija?

Veoma mlada sam počela da radim. Bila sam svega par godina starija od svojih učenika. Sve vreme sam se stručno usavršavala, da bih, na kraju, pre pet godina doktorirala u oblasti obrazovnih politika. Da pojasnim, na implementiranju medijske pismenosti u obrazovni sistem Srbije, zastupajući stav da je kreacija medijske politike obaveza obrazovne politike i to na nivou visokoškolskih ustanova koje se bave obrazovanjem nastavnika.

U savremenom društvu nijedno saznanje ne postaje činjenica, ako nije na neki način, produkovano ili posredovano medijima.

Do potrebe za ovakvim istraživanjem, došla sam zahvaljujući bavljenju pedagogijom slobodnog vremena i podatkom da mediji zaokupljuju najveći deo slobodnog vremena dece i mladih, sa dominantim razonodnim obrascem ponašanja. Naročito audio i vizuelni mediji imaju uticaj na mlade, jer kroz svoje sadržaje pružaju modele ponašanja. Tako masovni mediji postaju najsnažnija vaspitna sila kroz koje se prožimaju temeljne vrednosti svakog društva. Možemo slobodno reći da živimo u civilizaciji medija. Mladi su u kontaktu sa medijima 10,5 sati dnevno.

Nakon toliko iskustva i saznanja, možemo da napravimo zaključak, ili se još uvek uči i istražuje?

Još dugo će se učiti i istraživati. Razvoj nacionalnog kurikuluma usmerenog na kompetencije učenika, predstavlja jedan od glavnih smerova obrazovne politike u evropskim zemljama. Da bi uspešno odgovorila izazovima razvoja društva znanja, Evropska unija je odredila osam temeljnih kompetencija za celoživotno obrazovanje. Obrazovna politika Srbije ih je prihvatila, a jedna od njih je i upotreba informaciono-komunikacijske tehnologije u radu, ličnom i društvenom životu i komunikaciji. Današnji napredaku informacionim tehnologijama, širenje novih digitalnih medija i obrazovnih okruženja, nužno predviđaju sve veću važnost medijske pismenosti, koja se priznaje kao jedna od ključnih veština u obrazovnom sistemu skoro u celom svetu. Mediji su važan segment svakog društvenog sistema, kao preplet medijskih veština i komunikacionih tehnologija i kao prostor u kome se komunicira. Obrađuju sve važne teme savremenog sveta i zato je važno ovladati njihovim jezikom.

Utiču li mediji i nove tehnologije, kao šta je internet, na obrazovanje mladih, generalno na naš život?

Skoro i da nam sve više određuju život. Posebno su deca i mladi izloženi velikom broju medijskih poruka, posredstvom industrije zabave i pop-kulture, koje služe kao sredstvo površne socijalizacije. ''Kultura ekrana'' u kojoj svi žive je i aktivna i interaktivna, a razvija se pomoću ekrana televizora, računara, mobilnih telefona, interaktivnih igara, koje se razvijajumnogo brže, nego nauka o obrazovanju i vaspitanju. Takav ambijent, deci i mladima nudi integrisanu stvarnost u različitim medijskim svetovima, usled čega dolazi do procesa ''nestajanja detinjstva'' ili skraćivanja ovog perioda. Unapređivanje medijske pismenosti pomoglo bi im da prepoznaju kako su vrednosti prezentovane u mas-medijima i kako se evaluira kvalitet informacije i relevantnost.

Čini se, da je zbog stalnih promena u sistemu školstva, obrazovanje mladih u "škripcu" i kako će se nvonastala situacija, zbog virusa korona i učenjem na daljinu, odraziti na kvalitet edukacije?

Aktuelna pandemija, pokazala je da jedan od dugoročnih strateških ciljeva obrazovne politike, mora biti osmišljavanje i organizovanje obrazovnih programa specijalističkih, masteridoktorskih studija iz oblasti obrazovnih sistema. Pandemija nam je pokazala kakva može biti futuristička pedagogija.

Mislim da se srpska obrazovna vlast, brzo i dobro snašla u postejećim okolnostima koje su uzdrmale čitav svet. O efektima takve nastave je rano govoriti. Njom će se tek baviti svetska stručna javnost.

Autor ste mnogih radova o medijskoj kulturi. Šta to zapravo znači?

S obzirom na to da živimo u informatičkom ambijentu u kom dominiraju tehnologija i mediji, nužno se menja i kulturni sistem društva. Ogroman je uticaj medija na kulturu i u mnogim zemljama sve više se postavlja pitanje uvođenja i osamostaljivanje medijske kulture kao nastavnog predmeta,čime bi došlo i do aktualizacije nastavnog plana i programa. To su već učinile Austrija, Danska, Finska... Mi, još uvek medijsku kulturu, svrstavamo uz srpski jezik, književnost i jezičku kulturu. Međutim, koliko je važno obrazovanje za medije, dokazuje i činjenica, da svaki medij svoj koncept zasniva gotovo isključivo na senzaciji, a deca i mladi na tom uzrastu nisu osposobljena da kritički pristupaju određenim informacijama, nego ih percipiraju na neposredan način, čak do lične identifikacije.

Trebaju li svi, ne samo oni koji su direktno u medijima, da povedu računa o medijskoj pimenosti, da nauče šta da pročitaju, pogledaju, pa i poitičari ponekad da razumeju da neki od tekstova nije uperen protv njih lično, naravno ako nije tendenciozan?

Medijima se mora priznati veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja putem njihovih uređivačkih politika i uticaja na politiku, čime je moguće i vršenje društvenog pritiska na određene interesne grupe. Mislim da svi postajemo svesni značaja medija, posebno oni koji su na javnim funkcijama, što je normalno...

Što se mladih tiče, stav struke je da mnogi sadržaji koji se prezentuju na sredstvima masovnog informisanja često zaslužuju osudu javnosti, jer živimo u vremenu potpune komercijalizacije i medijskog spektakla. Zaposleni u medijima, takođe, nose veliku odgovornost.

Trenutno ste direktor Narodnog univerziteta u Nišu. Kakvo ste tu iskustvo stekli. Šta to, rekao bih paralelno obrazovanje, koje ponekad život znači, pruža zanteresovanima ili onima koji su propustili svoju šansu za redovno obrazovanje. Svesni smo da je u našem okruženju sve manje ima onih zanimanja koji su na svakodnevno poterbni. Zanatlije  i ....?

U svojoj karijeri jednako sam posvećena formalnom i neformalnom obrazovanju. Nisam bila naročito srećna kada sam prešla u neformalno, da bihmu danas bila potpuno posvećena, uvidevši sav njegov značaj. Dve godine rukovodim jednom od najstarijih ustanova za obrazovanje odraslih i zahvalna sam životnim okolnostima na tome, jer ne bih znala kakav sve značaj može imati jedan univerzitet ''za treće doba'' za one koji se nisu snašli u tranziciji i koji u poznim godinama života treba da krenu iz početka. Taj rad sa posebno vulnerabilnim kategorijama društva, od nezaposlenih, zatim osoba sa invaliditetom, migranata, licima lišenih slobode itd.u potpunosti mi jeu domenu praktičnog otkrio sve strane značaja obrazovanja, od psihološkog do terapeutskog, kojim se kroz karijeru nisam bavila.

Koji je procenat žena na NU i da li njima posvećuje veća pažnja, mislim na žene koje su doživele neku svoju ličnu priču i ostale bez sredtsva za život?

Sada smo započeli jedan divan projekat kojim obuhvatamo čitavu teritoriju Republike Srbije i u koji smo uključili sve istaknute pojedince i društveno-odgovorne kompanije. Ciljna grupa su nam četiri kategorije žena, i to:žene sa invaliditetom, majke dece sa invaliditetom, žene sa sela i žene, preko 65 godina starosti.

Koordinator projekta je Danijela Maletić, posebno angažovana na afirmaciji Zakona o socijalnom preduzetništvu. Očekujemo da ovu obuku prođe oko dve stotine žena. Takođe. Potpisali smo memorandum sa Udruženjem Romkinja ''Osvit'',što podrazumeva edukaciju njih četrdesetak... Radimo i osnažujemo žene znanjem.

Takođe NU je poznat i priznat i po kvalitenoj obuci stranih jezika?

Posvećujemo veliku pažnju i tome. Na NU Niš, možete učiti divne jezike sveta... Od kineskog, grčkog, španskog, japanskog, do onih koji su i dalje najtraženiji, engleski, nemački i ruski.

Planovi, pored redovnog posla Marija piše nešto lepo, nešto drugačije, tako smo bar načuli?

Da. Ovih dana izlazi moja nova knjiga One su istrajale, koja predtavlja tri stotine biografija žena koje su dale svoj doprinos civilizaciji. Promocija će biti održanau hotelu Tonanti u Vrnjačkoj Banji, 23.oktobra na konferenciji Jaka žena. Već je veliko interesovanje i imam pozive iz više gradova, ustanova, nevladinog sektora...

Družićemo se, sa ovom knjigom, dugo...