Nema slave bez 300 evra uz dovitljivost domaćice

Računica pokazuje da bez najmanje 300 evra nema porodične slave. Prevedeno na jezik zarada to je više od jedne prosečne niške plate, a ako se računa sa nešto više gostiju, bez 500 evra ne može da se mrdne dalje od predjela. Oni koji su do sada slavili kažu da su prošli bolje od onih koji se tek pripremaju da slave jer je nepisano pravilo da je proslava posne slave skuplja od mrsne. Domaćice kažu, teže se i priprema.

“Oko 200 do 300 evra je minimum minimuma da se “pregura” slava, ali kada bi sve stavili na papir, jer pripreme počnu ranije, bilo bi to bar za stotinak evra više”, kaže Nišlijka Ljiljana S. “Ona dodaje da slavu, Svetog Nikolu, koji je tek očekuje, priprema za dvadesetak gostiju, ali naglašava da i pored manjeg broja ljudi na slavskoj trpezi mora da bude svega u izobilju.”

Ona dodaje, da su nekada slavu koja je, inače, najrasprostranjenija u Srbiji, obeležavali i po tri dana jer je bilo puno zvanica.

Dolazila nam je rodbina, prijatelji, drugovi dece”, nabraja Ljiljana S. “Sada se taj broj smanjuje. Drugovi dece dođu na kolače i na kafu pa je malo lakše, a manji je broj gostiju i za slavskim stolom. Jednostavo se nema. U decembru se i tako puno para troši zbog velikog broja praznika, pa ne možemo sve da podnesemo. Ne retko se pomognemo i kreditnom karticom, pa posle nekoliko meseci otplaćujemo to”.

Nepisano pravilo je da mrsna slava biva jeftinija. Valjda zbog mogućnosti veće kombinacije namirnica, dok su oni koji slave posnu slavu ograničeni u tom pogledu ili su upućeni na namirnice koje i inače koštaju mnogo više.

“Posne slave su skupe”, dodaje naša sagovornica. “Za goste koje planiram potrebno mi je oko dvadesetak kilograma ribe. Kologram košta 400 dinara. To je već oko 8.000 dinara. Za čišćenje damo još 1.000 dinara i još oko 3.000 za pečenje. To je već 12.000 dinara samo za jednu stavku”.

Posna slava znači puno maslinki, puno pečuraka, puno morskih plodova, puno svega i svačega, a najviše oraha. Samo kilogram oraha košta, sada već, oko 1000 dinara, jer ove godine oraha nije bilo ni za lek, a bez dva kolograma ne mogu da se naprave sitni kolači.

“Na sve to mora da se doda još i slavski kolač i dolazak sveštenika. Za sečenje kolača i svećenje vodice ode i do 2.000 dinara”, kaže naša sagovornica.

A u troškove pripreme spada i kupovina pića. Bez 50 evra ovaj deo obaveze ne može da se pokrije. Izdatak je vredan svake pažnje.

“Sve zavisi od toga koliko gostiju imate, ali bez obzira na to koliko će sve da se utroši, mora da se ima u kući”, dodaje Nišlijka Marina S. u čijoj se porodici, takođe, obeležava krsna slava.”Kupujemo puno ribe, oraha, suvog voća, a to je sve skupo”.

Kako god, ali oni koji slave olakšaće porodične budžete za najmanje dve prosečne zarade. Kreditne kartice će biti opterećene novim iznosom, a sve će se otplaćivati mesecima.

Ako je za utehu, na sav ovaj trošak, oni koji slave sada mogu da se svrstaju u čuvare srpske tradicije i kulturne baštine. Samo pre dva dana porodična slava koja se u svetu obeležava samo u našoj zemlji ušla je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, što predstavlja prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu. Odluku o upisu slave doneo je Međuvladin komitet za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom redovnom zasedanju održanom u sedištu Uneska u Parizu.

Ulazak na listu za Srbiju predstavlja izuzetnu čast i prestiž, ali istovremeno znači i obavezu države članice da stvori neophodne uslove za očuvanje nematerijalnog nasleđa na svojoj teritoriji. Narodni običaj proslavljanja domaćeg zaštitinika pod nazivom slava ili krsno ime potiče iz srednjovekovne Srbije.