Психолог: Народ само што није пукао

"Вредност у САД је да будете богати, средство је да идете у школу. У нашем друштву ми смо прошли пут од тога да су вредности дружење, уранци, славе и окупљања, искреност и слично томе, до тога да је данас једина доминантна вредност то да будеш богат. А средства су да ако идеш кроз систем никада нећеш бити богат", каже Димитријевић.

Он наводи да у су људи у једном тренутку приметили да постоје ефикаснији начини да се заради новац.

"Сада људи знају да нађу друге системе. Ми не живимо нормално, јер нема довољно флексибилности у остваривању циљева и многи начини за остаривање циљева су неприхватљиви“, каже Димитријевић и додаје да су људи близу тога да пукну.

"Откази или било шта друго може да се деси било коме у Србији. Након тога, нема поверења у систем да ћемо наћи дуги посао, или да ћемо моћи да добијемо неки судски спор. Имали смо током деведесетих тај осећај“, каже Димитријевић.

Он наводи да је Србија прошла кроз процес промене система вредности, а да то није ни приметила.

"Ушли смо у систем вредности једног наивног конзумеризма. Само размишљамо како да зарадимо више да бисмо летовали дуже, да би наше дете имало 101. играчку. Родитељима се намеће да купују те играчке", каже Димитријевић.

Људи су толико изгубили наду да почињу да схватају све као празну причу, сматра Димитријевић.

"Ретко чујем разговоре да бољитак треба до дође у области образовања, система вредности, реформе здравственог система. Желимо више новца, а да о свему мислимо исто. То по мени није суштински бољитак", каже Димитријевић.

"Људи више немају чврсту подлогу под ногама", каже Димитријевић и додаје да људи имају утисак као да су се вратиле деведесете.

Он каже да ако покушавамо да васпитамо децу по неком систему вредности из 19. или 20. века, и они крену у школу, суочавамо се са опасношћу да ће они бити социјални идиоти.

Димитријевић наводи да више није најстрашнија ствар лагати, него "немати исту играчку као други".

"Родитељи троше време на зарађивању пара за играчке, а не на децу. Она проводе пуно времена пред интернетом и ТВ-ом. Нико им не објашњава шта се ту дешава", каже он и додаје да није проблем да дете гледа ТВ, али са неком одраслом особом, која може да му објасни све информације и слике које види.

"Деца су данас исувише размажена. Родитељи не знају како да јасно поставе границе. Што више имају играчака свака им мање значи, а ми их у предшколском узрасту припремамо за конзумеризам“, каже Димитријевић и додаје да наша деца одрастају са стварима које немају дугорочну вредност.

Димитријевић каже да деца виде Новака Ђоковића на насловним странама како подиже пехар. И желе и они да подижу пехар, а не знају колико труда и рада стоји иза тога. Он наводи да беда утиче на људе да се осећају скучено.

"Свет се сузио, таваница се спушта. Притисак може да расте. Добар део, агресивност, потиче што се притисак скупља у људима и он у једном тренутку мора да избије“, каже Димитријевић.

"Креће од тога што не можете да нађете место у друштву...Треба да направимо институције у које би имао неко поверења. Институције које се баве менталним здрављем су јако лоше", каже Димитријевић.

Он додаје да су људи затворени у своје станове, и да осим када су у питању дечје трагедије, веома ретко су спремни да помогну.