Витамини и намирнице за здравије очи

Бета-каротен и витамин А

Бета каротен је наранџасто-црвени пигмент присутану у воћу и поврћу. Наранџаста боја шаргарепе управо је последица високог садржаја бета каротена. Бета каротен је један од прекурсора (про витамин) витамина А, који је веома битан за око и има повољан ефекат на ноћни вид и бржу адаптацију ока при преласку из услова нормалног осветљења у услове смањеног осветљења. Такође има и повољно дејство на сузни филм ока који прекрива рожњачу, и његово присутуво у исхрани може олакшати симптоме и непријатне сензације које осећају пацијенти са сувим оком.

Намирнице које садрже бета каротен су пре свега шаргарепа, затим кромпир, спанаћ, кељ. Друга група намирница која не садржи бета каротен, али садржи друге сусптанце из којих се такође синтетише витамин А укључује јаја, путер и млеко.

Дневни препоручени унос витамина А у зависности од година и других фактора износи од 700 до 1000 микрограма.Примера ради, једна шаргарепа садржи и до четири пута више бета каротена од препорученог дневног уноса витамина А. Другим речима балансирана исхрана која садржи горе наведене намирнице је сасвим довољна да задовољи потребе организма и ока за витамином А.

Витамин Ц и витамин Е

Витамин Ц и витамин Е су снажни антиоксиданси и имају улогу у спречавању формирања слободних радикала и настанка оксидативног стреса који је штетан за људски организам. Обзиром да се сматра да слободни радикали и оксидативни стрес имају улогу у настанку катаракте и дегенеративних промена у жутој мрљи које се јављају са годинама, узимање довољних количина витамин Ц и Е може утицати на смањење  ризика за настанак катаракте и сенилне дегенерације жуте мрље.

Витамин Ц се може наћи у намирницама као што су црвена и зелена паприка, кељ, јагоде, броколи, поморанџе, киви, лимун. Намирнице које садрже значајне количине витамина Е су бадем, лешник, семе сунцокрета, соја.

Дневне препоручене количине витамина Ц износе од 50 до 100 милиграма. Једна поморанџа или киви садрже довољну количину витамина Ц коју је потребно унети у току дана. Дневне препоручене количине витамина Е су око 10мг. То је количина коју садржи 50 грама бадема или лешника.

Витамин Д

Витамин Д је липосолубилан витамин који у организам може доспети на два начина. Први је храном, односно уношењем намирница које садрже витамин Д. Други начин је ендогеном синтезом витамина Д из прекурсора у кожи кад је особа изложена сунчевој светлости и по томе је витамин Д јединствен у односу на друге витамине.

Сматра се да витамин Д има улогу у смањењу ризика за настанак сенилне дегенерације жуте мрље. Сенилна дегенерација жуте мрље је једно од најчешћих обољења које се јавља у старијој популацији и у зависности од форме болести, може значајно умањити вид или довести до његовог потпуног губитка. По једној скорашњој студији, примећено је да су особе млађе од 75 година, којима је недостајало витамина Д у исхрани, биле под значајно већим ризиком за настанак дегенеративних промена у жутој мрљи.

Намирнице које садрже витамин Д су лосос, сардине, скуша, џигерица, млеко, путер.

Дневне потребе за витамином Д, у зависности од узраста, износе од 5 до 10 микрограма.  То је количина витамина Д која се може наћи у 100 грама сардина. Значајне количине витамина Д се синтетишу кад је особа изложена природној сунчевој светлости.

Лутеин

Лутеин је жути пигмент (ксантофил) који спада у каретоноиде. У великим количинама је присутан у мрежњачи ока, нарочито у жутој мрљи, којој и даје карактеристичну жућкасту боју. Значај лутеина се огледа у његовим антиоксидантним својствима. Као снажни антиоксиданс,  сматра се да лутеин има улогу у превенцији настанка сенилне дегенерације жуте мрље.

Лутеин се као и други ксантофили, у великим количинама  може нађи у зеленом лиснатом поврћу као што су спанаћ, кељ, броколи, бундева.

Селен, цинк и омега 3 незасићене масне киселине

Сматра се да и селен и цинк имају значајну улогу у превенцији сенилне дегенерације жуте мрље, док омега 3 незасићене масне киселине имају повољан ефекат на квалитет сузног филма ока.

Селен се може наћи у намирницама као што су морске рибе (лосос, крабе, шкампи), браон пиринач и друге. Цинк је присутан у ћуретини, говедини и другом црвеном месу, као и црној чоколади.Управо се из тог разлога, особама које већ болују од сенилне дегенерације жуте мрље, препоручује да сваког дана поједу по једну коцкицу црне чоколаде. Намирнице које садрже омега 3 масне киселине су лосос, скуша, харинга, а има их и у рибљем уљу и орасима.

Веома је битно напоменути да сви витамини и друге супстанце са ове листе могу да се обезбеде разноликом и добро балансираном исхраном. Никако не треба узимати витаминске и друге суплементарне препарате на сопствену руку, без консултације са доктором или нутриционистом.