Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Ауто-путеви у Србији поскупе и дупло више од цене уговорене тендером

rssBookmark and Share

Ниш 25.08.2019. М. Н. Стевановић, Данас

По којим ценама Србија уговара изградњу путева, а колико на крају стварно плати?

Ауто-путеви у Србији поскупе и дупло више од цене уговорене тендером

Иако је министарка грађевинарства Зорана Михајловић најавила да ће коначна рачуница бити тек изведена, изградња последње и најтеже деонице на јужном краку Коридора 10 коштала је, судећи према изјавама државног врха, бар двоструко више него што је на тендерима било уговорено, а слична је ситуација и са источним краком, од Ниша до Димитровграда.

Процене дате на отварању 26,3 километара кроз Грделичку клисуру, да су из кредита Европске инвестиционе и Светске банке, али и делом из државног буџета, покривени трошкови вредни између 350 и 400 милиона евра, прилично одударају од 180 милиона евра, колико је укупно тендерима било уговарано за деонице и лотове на тој траси.

Просек по километру, уместо уговорених 6,8 милиона евра, достигао је износ између 13,3 и 15,2 милиона евра. Поређења ради, готово идентична по тежини деоница у Северној Македонији, уз границу са Грчком, коштала је тамошњу државу у просеку нешто више од седам милиона евра по километру.

Такође, према уговорима, део од Ниша до бугарске границе требало је да се заврши за укупно 338,5 милиона евра а судећи по изјави министарке Михајловић, утрошено је 485, или уместо просека од око четири милиона евра за километар плаћено је 5,6 милиона. Иако је то опет много мање него просек на јужном краку, треба напоменути и да је реч о мање захтевној деоници.

При том, у оба случаја се цене из уговора, уклапају са износима по којим су два домаћа конзорцијума пре осам година изградила полупрофил ауто-пута од границе са Мађарском до Београда, 108 километара. Њихова цена је износила око милион евра по километру, да су радили пуни профил то би било два за посао који је водио кроз равницу, док брдско-планинска варијанта, наравно, поскупљује, али сигурно не седам до осам пута.

Читаву градњу на ова два потеса пратиле су разне „ситуације“, од оптужби извођача да пројекти не одговарају стању на терену, раскидања уговора са неким фирмама па њихово враћање опет на исту трасу, неконтролисано увођење подизвођача којих је у неком тренутку било више него километара пута који се ради, а све је пратило масовно пробијање рокова, чак и на више година и обрушавање потпорних зидова на косинама, па ново пројектовање санација…

Претило се и одузимањем лиценци немарних инжењера, али није било резултата.

У једном тренутку, пре годину дана била је ангажована чак и БИА како би се утврдила одговорност за рушење зида на косини кроз Грделицу, али резултате истраге нисмо добили. Цену, међутим, јесмо.

– Струка каже да када се ради капитални пројекат, добра припрема и добар пројекат са 50 одсто гарантују успешан посао. Процедура је да када се уради пројекат, сачињава се предмер и прорачун, како би и извођачи знали са којом ценом оријентационо могу да наступе, и она на крају може бити до десет одсто увећана као што и количина материјала може да иде плус-минус три одсто. Преко тога је проблематично. Код нас је проблем и то што код уговарања важи принцип најјефтиније понуде, па ако пројектант добије свега неколико месеци за израду пројекта, колико му диктира цена, јасно је да он не може да обави сва геотехничка мерења и тај недостатак времена касније изазива додатни рад – каже за Данас Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.

Он објашњава и да свако одступање од пројекта мора да по сличној процедури одобри надзорни орган и то је држава као инвеститор морала да обезбеди преко Путева Србије и Коридора Србије. Ако је све урађено тако, каже Родић, онда је могуће и дешава се на великим пројектима да додатни радови увећају почетну цену и до 30 одсто, али би све преко тог износа морало много озбиљније да се проверава и правда.

– Основни проблем је што држава у великим пословима не ангажује домаће фирме попут ЦИП-а, Мостоградње или Енергопројекта, које имају и велико међународно искуство и репутацију, већ дозвољава да их стране фирме узимају за подизвођаче и оне годинама уназад остају без референци за велике светске пројекте. Ми смо знали, на пример, да је Грделица ерозивно и подводно тло, али нисмо претпоставили да ће ту деоницу да добије шпанска фирма са једним запосленим у Србији и да ће она управљати послом у коме 90 одсто радова изводе наша предузећа – истиче саговорник.

М. Н. Стевановић, Данас


#   Ниш   саобраћај   ауто-пут   Зорана Михајловић   Грделичка клисура   тендер   коридор 10   БИА   потпорни зид   Сићевачка клисура   лиценца
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима