Нишко позориште у знаку Боре Ћосића: Породица која је победила историју

Најава премијере представе „Улога моје породице у светској револуцији“ означила је повратак култној литератури Боре Ћосића, али у новом, виталном читању које потписују редитељ Милан Нешковић и драматуршкиња Јелена Мијовић. Ова сценска адаптација није само осврт на једно прошло време или почаст НИН-овом наградом овенчаном роману, већ жива, пулсирајућа прича о опстанку кроз уметност, љубав и непокорни смех под светлима нишке позорнице.

Редитељ Милан Нешковић, чији су претходни пројекти у овом театру већ освојили срца публике и критике, овај пут нас уводи у простор перманентне револуције која се не дешава на улицама, већ у кухињама, иза фуруна и у дечјим свескама. У свету који се пред налетима историје често чини сивим, ова представа подсећа да је породица последње уточиште у којем сваки живот има немерљиву вредност. Кроз визију ауторског тима, свакодневна борба за егзистенцију претвара се у креативни чин, где се обични занати трансформишу у поезију, а свака слободно изговорена мисао постаје највеће богатство. Смех овде није само забава, већ штит од таме и једини истинити лек против страха.

Глумачки ансамбл Народног позоришта, појачан гостујућим уметницима, доноси на сцену галерију ликова који својим слободним духом лете изнад патријархалних стега и друштвених догми. Сценографија Горчина Стојановића и костими Марине Вукасовић Меденице, употпуњени музиком Божидара Обрадиновића, граде свет у коме је слобода мишљења важнија од хлеба. Ово је прича о људима који одбијају да буду жртве и бирају да буду ствараоци сопствене стварности, поручујући нам да је револуција заправо сваки дан који проживимо достојанствено, уз игру и заједништво. Нишки театар овим делом изнова постаје место где уметност пружа једини аутентични отпор пролазности и забораву.