Хоће ли бити довољно сунцокретовог уља

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин каже да се у свету бележи значајни пад у производњи сунцокрета, да ће подбачаја бити и у Србији, али да ћемо уља имати довољно и да ће претећи нешто и за извоз.

"Србија ће такође имати подбачај код сунцокрета, иако је препознат као ратарска култура која добро подноси високе температуре и недостатак влаге. И сунцокрет ће имати мање умањење приноса од соје и кукуруза, чији ће подбачаји бити веома велики. Али, у сваком случају, имаћемо умањен принос", рекао је Галетин у Јутарњем програму РТС-а.

Повољна околност је то, како истиче, што смо ове године имали рекордно велике површине под сунцокретом.

"Имаћемо довољно за домаће потребе, имаћемо нешто и за извоз. Колико ће то бити треба ипак да сачекамо крај жетве, можда неких стотинак хиљада тона за извоз. Исто се то односи и на уље. Наше годишње потребе за уљем су 80–100.000 тона, а наша производња је отприлике преко 200. У сваком случају ћемо имати довољно за себе, не као што смо очекивали и као када су приноси били преко три тоне по хектару", рекао је Галетин.

Пољопривредници нису задовољни ценом од 73 динара по килограму колико је држава одредила. Галетин напомиње да је заблуда да пад производње сунцокрета нужно доводи до повећања цене сунцокрета на тржишту.

"Све уљарице и коначно уља на светском тржишту се понашају по принципу спојених судова – сунцокретово уље партиципира са тек девет посто у укупној производњи, највећа је производња палминог, сојиног уља, уља уљане репице... Што индицира да цена сунцокретовог уља не диктира тржишно расположење у сектору уљарства већ су то све ове друге културе", напомиње Галетин.

Говорећи о захтевима ратара током протеста и подстицајима од 7,8 динара по килограму сунцокрета које је држава обезбедила, Галетин напомиње да је држава урадила оно што је могла, али да то нису дугорочна решења.

"Све оно што се доноси под притиском протеста не доноси се дугорочно већ су то ад хок решења, којим на крају нико није задовољан", истиче Галетин.

Напомиње да се значајан пад производње сунцокрета осетио у целом свету, што због суше, што због рата у Украјини.

Производња опала због суше и рата

"Укупна светска производња је око 50 милиона тона, што је за неких 12 одсто мања производња", каже Галетин.

Украјина, која је била највећи произвођач сунцокрета у свету, због рата бележи значајне подбачаје у производњи, а Русија је сада на првом месту – са, како каже Галетин, солидним овогодишњим приносима.

Напомиње да се европске земље окрећу ка производњи сунцокрета, пратећи климатске промене и сушне периоде које кукуруз подноси боље од неких других култура.

"Све озбиљне аграрне земље доносе стратегије које се уподобљавају околностима глобалних промена климе", каже Галетин.

Према његовим речима, једино решење да свет не страхује од тога да ли ће бити уља јесте да се повећају пољопривредне површине.

Сматра да ни Србија ни Европа неће имати већих проблема са производњом у наредном периоду.

"Ми смо имали срећу што смо имали добре селекционaре, генетичаре који су патентирали хибриде који сада показују своју велику отпорност на недостатак влаге, на сушу, који су врло родни. Мислим да Србија не може ући у проблем, поготово ако остане на 250.000 хектара у структури сетве", каже Галетин.