Албанци (и)легално купују станове у Нишу

Током претходне две деценије, највише пре 1999. и у годинама одмах након завршетка агресије НАТО-а на Србију и СР Југославију, велики број Албанаца са Косова и Метохије и са југа наше земље масовно је куповао некретнине – станове, куће, локале и пољопривредно земљиште на подручју Врања, Лесковца, Ниша. У последње време све чешће се говори да се нешто слично опет догађа.

Сазнања, до којих је „Политика” дошла ових дана у разговорима са више нишких адвоката, нотара, али и у појединим државним органима, то потврђују. Велики број косовских Албанаца купује станове у Нишу по веома једноставном систему којим се заобилазе сви важећи закони и забране. Од власника станова, кућа или локала, некретнине званично купују Срби, који наступају као регуларни купци, а у ствари су само посредници и раде „на проценат”. Новац за куповину некретнина српски држављани добијају од косовских Албанца.

Пре почетка целог поступка посредници – Срби са Косова или из Ниша и околине који нађу некретнину за коју је заинтересован неки косовски Албанац, у суду потписују предуговор о купопродаји са власником стана или куће. Истога дана посредник склапа уговор о позајмици новца, рецимо 50.000 евра које добија од „пријатеља” Албанца са Косова. Позајмицу према уговору најчешће треба да врате у року од два месеца, то јест 60 дана, а као гаранција да ће бити враћена на време у уговор – који се чак и не оверава у суду или код јавних бележника – уноси се као залог некретнина за коју већ постоји предуговор о куповини. Већ сутрадан „посредник” као купац с власником стана код суда оверава регуларан купопродајни уговор.

Све више Албанаца с пасошем Турске
Када је пре неколико месеци обављена јавна продаја једног производног погона у Нишу пре лицитације, као потенцијални купци појавила су се и двојица бизнисмена са Косова и Метохије, али са турским пасошима. Како су нам испричали, они су се, као и многи други пословни људи из Пећи и Призрена, где је својевремено живело много Турака, али и из других градова у јужној српској покрајини, потрудили да у последњих неколико година остваре право на двојно држављанство са Турском.

И са таквим исправама намеравају или се већ појављују у Србији као страни инвеститори.
Али, посредник позајмицу не враћа у року… Тада се активира поменута ставка у уговору да уколико зајам од „пријатеља” не буде враћен у договореном року, Албанац аутоматски постаје власник стана. Посреднику остаје десет или 15 процената од суме добијене на зајам, у зависности од тога какав је договор постигао пре купопродаје...

Незванично, у последњих неколико година неколико стотина станова и кућа само у Нишу и околини на овакав начин је прешло у власништво Албанаца са Косова. Занимљиво је, како смо чули, да се углавном све ради такорећи на поверење, па углавном Албанци и не инсистирају на преносу некретнина одмах.

Да ли је описани сценарио могућ и изводљив? Мишљења и тумачења се разликују.

Неколико јавних бележника у Нишу потврдило нам је да им је ова „појава” позната, али и да није нова. Од 1. септембра 2014. године, када је на снагу ступио Закон о промету некретнина, речено нам је, стално се проналазе нови начини да се законске одредбе заобиђу. Поједини од бележника с којима смо разговарали, међутим, не верују у то, јер како тврде, „по српским законима ништаван је сваки уговор, или сваки део уговора о позајмицама новца од Албанаца, којим би се остварило право на преузимање стана (као залога или гаранције да ће позајмица бити враћена), ако није оверен код суда или нотара”. Указују да се уговори о оваквим позајмицама стога последњих година не оверавају код надлежних органа „јер се такве ставке, посебно оне које се односе на ’хипотеку’, по закону не могу уносити у уговоре или друга документа”.