Од професора до земљорадника

Србобран Миљковић из Ниша, дугогодишњи професор Медицинског факултета и шеф катедре за психијатрију, а сада пензионер, решио је да се врати у родно село, Доњу Трнаву и ту остане да живи, али и ради до краја живота. Окренуо се пољопривреди.

Пошто му је од покојног оца остала само трошна кућа, саграђена још крајем 19. века, професор Србобран Миљковић почео је од мештана да купује парче по парче земље.

Власник је сада четири хектара имања. На два и по хектара подигао је плантажу лешника са 2.000 стабала. У прелепо уређеном двориштву направио је себи кућу сличну хацијенди. Све је у етно стилу. Ту је и вински подрум, коноба. А двориште толико велико да се нашло места и за пет стакленика, у којима са супругом узгаја разне врсте поврћа.

"Кад човек пита људе ради чега живите, који је смисао вашег живота, на првом месту су деца. Дакле да наставе да се баве послом који ће бити угодан, донети им задовољство и финансијски се исплатити", каже Миљковић.

Профит уз здрав живот

И док се од плантаже лешника кога Србија углавном увози, очекују највећи приходи за пет година, око 200.000 евра, повртарство је за брачни пар Миљковић, више потреба за здравом храном. Плодовима из стакленика бесплатно снабдевају комшије и фамилију.

"Лепо је на селу пошто све зависи од мене, а живот на селу је идеалан и не би никада поново у град", каже супруга Јелка Миљковић, адвокат у пензији.

Миљковићеви за послове на имању ангажају око десетак сталних и сезонских радника.

Радница на имању Марина Вацић каже да је плата солидна, а сезонски радник Милош Ђокић да се дневница креће од 1.000 до 1.500 динара.

Брачни пар Миљковић каже да ће радити све док их здравље служи. А како се за сада добро осећају размишљају и о новим инвестицијама.

Професор Миљковић планира да на оближњој Морави подигне мини електрану, како би производио струју, не само за себе већ и за комшије.