Od profesora do zemljoradnika

Srbobran Miljković iz Niša, dugogodišnji profesor Medicinskog fakulteta i šef katedre za psihijatriju, a sada penzioner, rešio je da se vrati u rodno selo, Donju Trnavu i tu ostane da živi, ali i radi do kraja života. Okrenuo se poljoprivredi.

Pošto mu je od pokojnog oca ostala samo trošna kuća, sagrađena još krajem 19. veka, profesor Srbobran Miljković počeo je od meštana da kupuje parče po parče zemlje.

Vlasnik je sada četiri hektara imanja. Na dva i po hektara podigao je plantažu lešnika sa 2.000 stabala. U prelepo uređenom dvorištvu napravio je sebi kuću sličnu hacijendi. Sve je u etno stilu. Tu je i vinski podrum, konoba. A dvorište toliko veliko da se našlo mesta i za pet staklenika, u kojima sa suprugom uzgaja razne vrste povrća.

"Kad čovek pita ljude radi čega živite, koji je smisao vašeg života, na prvom mestu su deca. Dakle da nastave da se bave poslom koji će biti ugodan, doneti im zadovoljstvo i finansijski se isplatiti", kaže Miljković.

Profit uz zdrav život

I dok se od plantaže lešnika koga Srbija uglavnom uvozi, očekuju najveći prihodi za pet godina, oko 200.000 evra, povrtarstvo je za bračni par Miljković, više potreba za zdravom hranom. Plodovima iz staklenika besplatno snabdevaju komšije i familiju.

"Lepo je na selu pošto sve zavisi od mene, a život na selu je idealan i ne bi nikada ponovo u grad", kaže supruga Jelka Miljković, advokat u penziji.

Miljkovićevi za poslove na imanju angažaju oko desetak stalnih i sezonskih radnika.

Radnica na imanju Marina Vacić kaže da je plata solidna, a sezonski radnik Miloš Đokić da se dnevnica kreće od 1.000 do 1.500 dinara.

Bračni par Miljković kaže da će raditi sve dok ih zdravlje služi. A kako se za sada dobro osećaju razmišljaju i o novim investicijama.

Profesor Miljković planira da na obližnjoj Moravi podigne mini elektranu, kako bi proizvodio struju, ne samo za sebe već i za komšije.