Опремање Клиничког центра Ниш – заобилажење Закона о јавним набавкама

Министарство здравља ускоро би морало да донесе одлуку да ли ће поништити уговор или ће ову набавку опреме реализовати позивајући се на национални интерес, упркос томе што је означена незаконитом. 

Набавку комплетне медицинске опреме за Клинички центар Ниш, Министарство здравља је уговорило са кинеском компанијом Цхина Синопхарм за 12,2 милиона евра.

Претходно је на услове тендера за опремање ове установе компанија Медицом поднела жалбу Комисији за заштиту права понуђача. Иако се у тим ситуацијама тендер обично стопира до доношења одлуке по жалби, Министарство здравља је Комисији поднело захтев да се због значаја и хитности набавке, настави спровођење тендера.

Комсија за заштиту права понуђача је тај захтев усвојила, али уз напомену да наручилац односно Министарство здравља преузима све ризике у случају да Комисија одлучујући по поднетој жалби на крају одлучи да у целини или делимично поништи јавну набавку.

То се и догодило, али је Комисија на крају поништила само тендер, не и уговор који је на основу тог тендера закључен. Како је уз њено одобрење Министарство здравља наставило спорну набавку, Комисија више нема законску могућност да донесе решење о ништавности склопљеног уговора.

Пројекат од највишег значаја, а набавка изостала из плана   

Министар здравља Златибор Лончар рекао је почетком 2016. да ће радови у Клиничком центру у Нишу бити завршени до краја те године, а да ће чим „зграда буде завршена, бити спремна и опрема за њу“. Испоставило се међутим да без обзира на најављене рокове, опремање Клиничког центра у Нишу уопште није било предвиђено планом јавних набавки Министарства здравља за 2016. Средства за то опредељена су тек буџетом за 2017, због чега је читава набавка спроведена у кратком року, практично заобилажењем Закона о јавним набавкама.

Ограничавање конкуренције, дискриминација домаћих компанија, откривање заинтересованих учесника у поступку само су неки од приговора који је компанија Медицом поднела на тендер Министарства здравља за набавку медицинске опреме за Клинички центар у Нишу.

Према докуметацији коју је Инсајдеру доставила Комисија за заштиту права понуђача, сви ови приговори на услове тендера нису разматрани јер је тендер поништен због кршења законских процедура приликом самог покретања набавке. 

Набавка је расписана, а да пре тога није наведена у плану јавних набавки наручиоца што представља кршење закона о јавним набавкама, наводи Комисија. 

Како је могуће да се и поред постављених рокова за отварање КЦ Ниш набавка опреме не нађе у плану Министарства здравља као и да ли ће Министарство раскинути уговор о набавци опреме који је склопљен након незаконито спроведеног тендера, питања су која су новинари Инсајдера упутили Министарству здравља. Одговоре чекамо.

Кристина Главарданов, члан невладине организације Коалиција за надзор јавних финансија, која је као грађански надзорник контролисала спорну набавку за опремање Клиничког центра у Нишу сматра да је одлука у овом случају на Министарству здравља.

„Не знам да ли је икада био овакав случај да се једна овако велика набавка поништи, а да је уговор већ потписан. Министарство здравља би морало да поштује процедуре и очекујем да ће се у наредним данима изјаснити каква је судбина уговора који је на основу овог тендера потписан са кинеском компанијом“, рекла је Главарданов за Инсајдер уз напомену да постоји могућност да уговор остане на снази, уколико се Министарство здравља позове на национани интерес.

Кристина Главардонов тврди и да заинтересоване странке које су учествовале на тендеру могу пред судом да покрену поступак за утврђивање ништавности уговора, али да она не поседује информације да ли ће до тога и доћи.

Транспарентност – неопходно поништење уговора

Златко Минић из организације Транспарентност Србија наводи да би уговор који склопљен на основу спорног тендера морао да буде поништен.

„Делује као да би било једноставније и боље и за будуће пацијенте и за државу, а посебно за Кинезе, да уговор остане на снази, да нико не поднесе тужбу за поништење. Међутим, то би онда значило да убудуће било који државни орган може да распише јавну набавку која не постоји у плану, да додели уговор било коме, без обзира на то да ли је понуда најповољнија или не. Комисија би морала да поништи набавку јер није постојао план, остали учесници не би могли да се жале јер практично набавка није ни постојала. Тако би се избегла примена Закона о јавним набавкама, а петнаест година праксе би било избрисано“, рекао је Минић за Инсајдер.нет.

Он је оценио и да се повиком око кашњења радова на изградњи зграде потпуно скреће пажња са ове јавне набавке за коју је одговорно Министарство здравља.

Подсетимо, док су премијер и министар здравља говорили о неименованим кривцима за кашњење радова на изградњи објекта Клиничког центра у Нишу, портал Јужне вести објавио је да је Комисија за заштиту права понуђача поништила тендер за набавку опреме за Клинички центар Ниш, иако је та набавка уговорена, а део опреме већ испоручен.

Министарство здравља је те наводе демантовало и у сопштењу навело да су лажне информације да је тендер поништен по поднетој жалби. Међутим, према подацима које је Комисија доставила Инсајдеру, види се да је Министарство две недеље пре него што је сапштило да је са набавком све у реду, примило решење Комисије у ком се наводи да је тендер незаконит и да се поништава.

Набавка опреме за Клинички центар у Нишу од почетка је под лупом јавности пре свега због чињенице да је у оквиру једног тендера, расписана набавка целокупне медицинске опреме, од болничких кревета, па до скенера и магнетне резонанце.

На критике да постоји мало фирми које могу да доставе све ставке са списка тражене опреме, да се на овај начин сузбија конкуренција, а самим тим и повећава цена, Министарство здравља је почетком године саопштило да се одлучило за обједињену набавку опреме да би се набавка убрзала и уштедео новац.

insajder.net