Славица Ђукић-Дејановић, министарка здравља: Без примедби на мој рад

Да ли би замена министарства значило да ви али и СПС нисте добро радили свој посао?

Министарство здравља припада грађанима Србије, а не странкама, па је свеједно ко је на челу овог министарства. Битно је да је компетентан и одговоран човек који здравствену политику заиста у овим тешким временима са својим сарадницима може да изгура на најбољи начин, у интересу унапређења здравља грађана, а здравље нам је урушено. Грађани не виде министра здравља као партијску личност већ као најодговорнију особу за здравствене проблеме. Мени је најбитније како ме грађани оцењују.

Да ли бисте пристали да, ако одете са чела Министарства здравља, преузмете неки други ресор?

Не осећам се компетентном да водим рецимо министарство спорта или културе, о којима се прича. Ја сигурно не бих могла да будем кандидат за министарства у којима немам стручно образовање и животну заинтересованост.

Да ли пацијенти имају бољу здравствену заштиту сада него пре годину дана када сте дошли на функцију министра?

Здравствени систем је уређенији, и то у оним сегментима који више значе за дуже стазе него што сам пацијент тренутно осећа већи бољитак. Усмерење нам је било да прво обезбедимо 531 лек који није могао да се набави јер није имао цену. Онда смо гледали шта ћемо са дуговима у здравству, па испланирали увођење централизоване јавне набавке како би се направиле уштеде и увели један антикоруптивни модел набављања свега онога што је потребно здравству у Србији. Радили смо на изједначавању приватних и државних апотека како бисмо уводили конкуренцију и олакшали пацијенту да лакше искористи рецепт и дође до лека. Деблокирали смо огромну суму новца која од 2008. стоји, а намењена је за реконструкцију четири клиничка центра.

Али реконструкција клиничких центара тапка у месту?

Следеће седмице потписујемо уговор са фирмом која је на тендеру прошла за радове на КЦ Ниш, тако да ће реконструкција те болнице почети још током лета. Појавила се италијанска фирма по стандардима које је донела Европска инвестициона банка, и која је ту врло стриктна. Сваки корак за избор извођача се контролише. Наравно да ће бити незадовољних, и то ће бити сви они који нису прошли на тендеру. Фирма која је добила посао била је најјефтинија, и то за чак 20 милиона евра од оних који су били најскупљи. При крају је завршетак пројеката који су се годинама радили, тако да ће крајем ове и почетком следеће године у сва четири клиничка центра отпочети радови. Сви се жалимо како нема квалитетног простора, а новац је од 2008. просто стајао и није био коришћен. Само су средства за пројекте била искоришћена.

Потрошено је 10 милиона евра, резултати нису постигнути, а одговорни нису кажњени. Шта ћете урадити?

Унапред је дат новац, а пројекти нису били готови. То је био највећи део проблема. Ја не могу да се бавим истрагама, али ако инспекцијске службе нешто установе, Министарство напише одговарајући документ МУП-у и тужилаштву и они раде свој посао.

Говорили сте да Београду недостају болнице. Да ли се залажете за то да се купи приватни Београдски КБЦ?

Тачно је да Београду недостају просторни капацитети. Економска и стручна рачуница треба да покаже да ли је добро узети тај простор који више не припада појединцу већ банкама, али о томе не одлучује министарство или РФЗО. То су крупне инвестиције које се морају изнети влади.

Да ли је нормално да пацијент дође у болницу због једног баналног проблема и да добије клостридију, бактерију од које умре?

Ове бактерије има у свим болницама. Када неко дуго узима антибиотике, лежи у болници и има пад отпорности организма, њега могу „оборити” и одређене болничке бактерије. Наше сугестије су да болничко лечење мора да буде што краће, да мора да се води рачуна код старијих особа о преоперативној припреми и да се не дају дуго антибиотици. Ова бактерија постоји и у Америци и земљама ЕУ, нисмо ми изузетак. То што се до сада није говорило о болничким инфекцијама, био је знак да неко није добро радио свој посао. Сада отворено причамо о томе. Људи су и раније умирали од болничких инфекција. Имамо сазнања да је у неким болницама где је било ове бактерије дошло до прекршаја и покренути су поступци против одговорних.

Како да се још штеди када пацијенти тренутно доста тога плаћају из свог џепа, у болницама нема реагенаса за неке анализе, а многи не могу да дочекају одређене прегледе?

Тачно је да се издваја 260 евра по глави становника за здравство. Али свако од нас уђе у апотеку и купи лек без рецепта, иде код приватног лекара... Када се та сума израчуна то је много више од 260 евра. Због тога смо успоставили национални здравствени рачун, да бисмо имали увид у све финансијске токове. То ће нам дати могућност да планирамо све на адекватнији начин.

-----------------------------------------------------------------------------

Зашто се листе чекања и даље не смањују, посебно оне за операције катаракте и снимања на магнетној резонанци...?

Негде су се листе смањиле, рецимо за операције кука, где се чека до два месеца. Дуго се негде чека на кардиоваскуларне операције, посебно у Институту „Дедиње”. Правило је да неко не сме бити на листи чекања уколико му се погоршава здравствено стање. Листа чекања има и из нехата, рецимо за операције катаракте. Анализирали смо зашто се на ту интервенцију чека, када имамо довољно кадрова и простор, односно 17 болница. Када су набављена сочива за ту интервенцију, речено је да недостају неки додатни елементи па операција није могла да се уради, што може да асоцира да се правио терен за приватне офталмолошке хируршке интервенције. Нисам улазила у то, али смо решили да ће се централизованим набавкама узимати читав комплет неопходних средстава за операције катаракте па неће бити изговора. Обећавам да ће те листе чекања у 2014. бити решене.