Милојевић: Пијаца је огледало духа народа

Шта значе овакве манифестације за "Тржницу" и сам град, знајући да Нишко сајмиште послује у оквиру предузеће, на чијем сте ви челу?

 -Ово је требало да буде пијаца затвореног типа, као што знате! Нажалост то није заживело и кренули смо са идејом и реализацијом око организације сајмова и сличних манифестација. Ово је већ 61. манифестација за непуне две године и ово истичем са задовоством.

Данас ми је посебно драго што се ова манифестација одржава, која не само да промовише здраву храну, већ и здрав начин живота, здрав начин исхране као и менталну хигијену и понашање,  како би рако у шали "У здравом телу, здрав дух". Као што сте видели данас смо имали у посети хендикепирану децу из установе "Мара", која овде могу да добију нова сазнања.

Какви су планови кад је ЈКП "Тржница" у питању? Има много разних грађанских иницијатива.

 -Самој "Тржници" организација сајмова није основна делатност, као што знате ми се бавимо пијачарством на 11 пијаца у граду. Грађани се на пијацама снабдевају воћем и поврћем, месом и прерађевинама, а поред тога имамо и робни део који ми зовемо робне пијаце, као што су градероба и сл. 

Пословње је упешно, јер после низ година смо позитивни, односно послујемо позитивно. Предузеће се консолидовало. Кад сам ја дошао на чело, предузеће је било у губитку 40 милиона, сада послујемо позитивно без кредита и зајмова. Практично послујемо као свака фирма на слободном тржишту са конкуренцијом, притом су наше цене много ниже. Притом имамо велику контролу од стране Градског већа и оснивача (Скупштине града Ниша).

Ја лично нисам задовоњан са улагањем, пре свега у технолошком осавремењавању.Ту треба више да се улаже на свих 11 пијаца у граду које послују у нашем систему. Идеја има, али су финансије увек проблем. Врло је битно да смо сад консолидовани и крећемо на инвстиције, као што знате у оквиру акционог плана ушао је пројекат Веле тржнице, на потезу пута Београд -Лесковац  који је вредан 9 милиона евра, на 16 хектара површине. На ову локацију би се пребацила Ауто и Кванташка пијаца, практично би била бесцаринска зона са је могућношћу трговине и из увоза и домаћих ресурса. Процена је да би се ту запослило од 300 до 500 људи. Лично мислим да је то велика шанса за регион. Булеварска пијаца треба да се такође реконструише.Имамо реалних планова, али средстава су увек проблем, мада смо и поред тога оптимисти.

Рачунамо на пројекте, инвестиционе планове, конкуришемо стално код ИПЕ. Пиајчарство мора да се развија и прилагођава. Ја сам подпрдседник Удружења пијачара, трудим се колиико могу, мада је пијачарство у рецесији у овом тренутку. Пичарство  мора да се одржи и не сме да подлегне неким трендовима. не можемо у Србији пијацу да заменимо бутиком? 

Пијаца доноси велики промет и зараду. Само прошле године у Србији је остварен је промет од 35 милијарди динара у храни. То је значајна ствар.

Да ли је пијаца огледало града и менталитета једног народа?

 - Свакако, на пијаци набоље може да се осетти дух једног народа, његов менталитет и култура. Пијаца није само место где се људи снабдевају, већ место на коме се огледају на најбољи начин све карактреристике, како социјалне, тако и духовне једног града и његових житеља.