Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

На југу Србије ниче нова „Петница“

rssBookmark and Share

Прокупље 13.06.2016. Младен Јовановић

Слађана Трајковић, наставник математике у Техничкој школи „15.мај“ из Прокупља, једна је од најнаграђиваних наставника у Србији.

На југу Србије ниче нова „Петница“

Слађана примењује разне иновативне методе у настави, чиме успева да активира све ученике: скајп часови са ученицима других школа у Србији; квизови; час математике на археолошком локалитету, представља примену математике у форензици са форензичарима, и још много тога.

Није наставник који предаје само математику. Са њом ученици уче и информатику, екологију, археологију, метереологију, сеизмологију, хемију, астрономију…

Разлог за разговор са овом посвећеном наставницом нису само њене многобројне и иновације које примењују у раду већ и пројекти у којима учествује, креира их руководи...

Један од последњих је пробудио наду да се на југу Србије у Топлици отвори истраживачку станицу сличну оној у Петници. Но, кренимо редом.

Госпођо Слађана, молим Вас, на почетку нам кажите о каквом се пројекту ради, како сте дошли на идеју и ко поред Вас учествује у њему.

У априлу 2015. сам реализовала један необичан час математике у Архео парку Плочник о примени логаритама у археологији. Археолог Народног музеја Топлице, госпођа Јулка Кузмановић Цветковић допринела је да ученици допуне своја знања о неолиту али и о археологији. Потпуно другачији је осећај када један прави час имате у необичнм условима. Позитивни коментари ученика су нас је натерали да размислимо шта можемо још да урадимо. Тако смо и дошле на идеју да организујемо једно велико дружење ученика са људима који се баве науком. Велика научна журка одржана је у Архео парку Плочник, 20. маја. Посетиоци су имали прилике да се друже са археолозима, физичарима, математичарима, форензичарима, астрофизичарима…

Циљ је био промовисање науке и другачији начин учења. Свако ко је дошао, имао је прилику да види и учествује у свим активностима, а одлични предавачи приближили су како је изгледао живот у неолиту, каква је веза између форензике и археологије, како раде полуга, лупа, чигра и још неке играчке, како изгледа најпростији даљиномер и како се помоћу логаритама може установити старост археолошког налаза. Радионице на разоју, прављење неолитског хлеба, прављење посуда од глине, топљење руде бакра на начин како је то рађено у неолиту изазвали су велико интересовање посетилаца. Придружили су нам се и ученици и њихове наставнице Каролина Данјаноста и Славица Петровска из Средње школе "Орде Чопела“ из Прилепа. И они су активно учествовали у радионицама и одржали предавање о светлосном загађењу. Обично људи мисле да када се нешто дешава на југу, не може бити довољно добро. Управо супротно је показала мултидисциплинарна научна журка, која је пробудила пажњу многих установа и појединаца. Планирана су предавања за наставнике, затим и за наставнике и за ученике, биће и неких активности током летњег распуста. Од септембра месеца очекују нас и неки велики догађаји. Вест да је у Архео парку Плочник организована мултидсциплинарна научна журка проширила се веома брзо. Све више наставника и установа из земље и иностранства одобрава и заинтересовано је да нам се придружи у активностима које следе, што показује да је прича о промоцији науке у Архео парку Плочник пун погодак. Сам Плочник, је најстарији металуршки, а самим тим и индустријски центар, пронађен на свету. Околина око Архео парка је подручје које омогућава наставницима и ученицима да уче кроз истраживање: у непосредној близини налази се и археолошко налазиште Римске терме и остаци средњевековне цркве поред које су сахрањени погинули јунаци у Боју на Плочнику, 1386.године, ту је астрономска станица Видојевица, сеизмолошка станица, Ђавоља Варош. Довољно разлога да се и на југу Србије отвори једна истраживачка станица, зар не?

Ко Вам је до сада највише помогао у реализаији овог пројекта, од кога очекујете додатну помоћ и подршку?

Свој допринос поред Народног музеја Топлице и Техничке школе" 15.мај“ из Прокупља дали су и Владан Младеновић, наставник физике у Гимназији Алексинац, Небојша Динић, криминолог, ШОСО "14. октобар“ из Ниша, Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Ниш, Астрономско друштво Алфа, АД" Планинка“ из Куршумлије, наши гости из Прилепа. Било је много посетилаца, ученика основних и средњих школа као и њихових наставника. Уствари, помогли су сви који су тог дана на било који начин учествовали, као учесници, предавачи, демонстратори, организатори. Жељу да нам се придруже изразили су неки научни клубови из земље, разна удружења, установе али и појединци, универзитетски професори, наставници и многи који се баве популаризацијом науке. Много заинтересованих предавача и установа је на списку предавача и реализатора радионица, обука, предавања и искрено, радујем се догађајима који ће се реализовати у Архео парку Плочник.

Ученици су свакако активни у свим Вашим пројектима. Како су прихватили ову Вашу идеју и на кој начин партиципирају у самој реализацији пројекта?

Ученике треба само подстаћи. Веома радо учествују у свим активностима као предавачи, демонстратори, учествују у смишљању активности, припремању радионица. И, што је најлепше, умеју да цене када им покажете да верујете у њих. Да се вратимо на још један ваш пројекта „Математика у јајету“, за коју сте добили и вредну Европску награду у Бриселу.

Молим Вас реците нам мало више о томе.

Математика у јајету је рад који је победио на европском такмичењу Медији у STEM-у. Основна идеја рада је повезивање оног знања које ученици већ имају и оног које треба да стекну како би њихово истраживање о неком појму било потпуно. Коришћењем различитих алата, испричана је математичка прича о јајету. Рад" Математика у јајету“ је представљен и на конференцији Media & Learning 2016, 9. и 10. марта у Бриселу као пример добре праксе. Рад је такође представљен у 1. јуна у САНУ на трибини о истраживачком приступу образовању. Иначе, да је STEM (Science Technology Engenering Mathematics) приступ настави важан за образовање, показују и иницијативе бројних удружења широм света, која подсећају на важност науке, технологије, инжењерства и математике, не само за професионални просперирет појединца, већ за друштво у целини. Бројни примери из свакодневног живота подстичу светске стручњаке да стално истичу и истражују колико је знање важно и колико су савремене школе дужне да ова знања и предмете учине једнако доступним свима. STEM приступ настави је важан за усвајање знања управо зато што је присутан у готово свим аспектима наших живота. Веома важан део STEM-а је математика. Примењујемо је сваког дана и колико год нам она била тешка и неразумљива, захваљујући њој олакшавамо свакодневни живот.

Више је него очигледно да користите ИКТ и рачунар у настави. Ваши ученици то радо прихватају. Шта Вама лично доноси примена ИКТ у настави?

Примена ИКТ технологија може наставу учинити ефикаснијом и богатијом ако се примењује правилно и одмерено. Свакако да примена рачунара утиче на окружење у којем се учи, на наставника, наставне планове и наравно на ученике.

Ви сте добили још једно вредно признање, изабрани сте за једног од најбољих едукатора у Србији. Колико је употреба ИКТ у вашем раду допринела овако вредном признању?

Награда "Најбољи едукатор Србије“ је од оних награда које веома много значе за лични професионални напредак. Лепо је када неко са стране препозна да је будућност друштва на ученицима који уче, али и да је она једино могућа уз наставнике који са њима раде. Наравно да је примена ИКТ допринела реализацији великог броја другачијих часова математике, сајтова, скајп часова са ученицима из наше земље и иностранства, раду на различитим платформама за учење и пројекти, креирању и решавању онлајн квизова и тестова, креирању видео материјала, употреби различитих алата...

Верујем да комисији која је оцењивала наш рад такве ствари нису промакле.

За крај, да ли подржавате иницијативу МПНТР да се информатика и рачунарство изучавају као обавезан предмет у основним школама од 5. разреда?

Свака промена која доприноси квалитетнијој настави и повећању обима знања ученика и усавршавању њихових вештина је добродошла. Подржавам активности које ће допринети равоју дигиталних вештина и јачању информатичке писмености ученика. Шта би били бенефити како за ученике тако и за образовни систем Републике Србије, односно као би се овакав начин изучавања ИКТ у основној школи испољио у школовању будућих средњошколаца? Информационе технологије су нашле примену у свим сферама живота. Треба знати законе пловидбе по огромном океану расположивих информација и имати одређену културу за избор потребне информације. Проблем информатичке писмености младих је од велике важности. За младе људе, информационе технологије пружају приступ информацијама и самим тим знању, пружају потпуно нове могућности за стицање знања која су практичне вредности светске културе. Другим речима, формирање информатичке културе младе генерације је веома важан задатак. Том обуком треба да се првенствено баве школе и са тим свакако треба кренути што пре...


#   Прокупље   просвета   Ђавоља Варош   образовање   информатика   Јулка Кузмановић Цветковић   археолошко налазиште   Слађана Трајковић   Научни клуб   средње школе   Владан Младеновић
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима