Јужна Србија Инфо
cirilica | latinica

Нишлијка у свемирској агенцији НАСА

rssBookmark and Share

Ниш 02.11.2017 Данас

Једна од првих ствари које научите у НАСА гласи: не пратите вести у медијима. У НАСИ су телевизори искључени.

Нишлијка у свемирској агенцији НАСА

Разлог је што су вести углавном негативне, а ми треба да се бавимо својим сном. НАСУ једино и занима да ли имате сан и шта сте учинили да се он оствари. Не интересује их коју боју коже имате или одакле долазите, каже Нишлијка и докторанткиња Весела Танасковић (32) којој је докторски рад о пошумљавању Сахаре најпре отворио врата Националне ваздухопловне и свемирске администрације (NASA) у Калифорији, а потом је одвео у Дубаи.

(Само) на први поглед, у водећи амерички и светски истраживачки центар, НАСА Амес, стигла је на прилично једноставан начин. Аплицирала је електронски, и стицајем околности „преко Холандије“, за програм НАСА који се бави научним бизнисом, а ове године је посвећен изводљивим пројектима за област глобалног загревања и климатских промена. Примљена је, „за само један дан је добила америчку визу“ и у јуну се нашла у НАСИ. Са пројектном идејом о пошумљавању Сахаре, уз коришћење вештачких језера и блата које се нагомилава у њима, предходно је учествовала у програму “Global Solutions” на америчком Singularity University.

Још увек се налази на докторским студијама на Техничком универзитету у Бечу. Идеју о о озелењавању Сахаре, као теми за докторски рад, дао јој је отац, инжењер, након путовања Нилом и Египтом. Спонзор њених студија у Бечу је фирма Грамонд инжењеринг, чији су оснивачи њени родитељи. Она је у главном граду Аустрије основала организацију “Afforest4Future”, у којој је и њена сестра, а чији је задатак да комерцијализује идеју о одрживом пошумљавању пустиња у свету. У Нишу је завршила архитектуру на Грађевинско- архитектонском факултету.

- Програм НАСА на који сам примљена је један од најелитнијих програма на свету, а бави се искључиво научним пројектима који су изводљиви, што је будућност. Највећи проблем за који НАСА данас настоји да нађе решења је аутоматизација која људе оставља без посла. Тако, и мој пројекат пошумљавања пустињских области, који се иначе тиче глобалног загревања, доприноси запошљавању људи. Имали смо прилике да радимо са фантастичним светским стручњацима, да слушамо њихова искуства... Међу менторима са којима сам радила била је, рецимо, и прва муслиманка која је отишла у свемир Anousheh Ansari. То је жена која је веровала у своје снове- била је избеглица из Ирана, а цео живот је желела да оде у свемир, и успела је то да изведе у 40. години..., каже Весела.

Каже да је у њено групи било 90 људи из 47 земаља. Она је била једина са простора екс Југославије. Ти људи су данас „њена друга породица“. Неки од њих су, објашњава, „измислили“ производњу меса из ћелија у инкубатору, која омогућава месо у исхрани без убијања животиња. Видела је и пљескавице које су произведене на тај начин, али их није пробала јер је веганка. Неки су од њих радили на електричном аутомобилу који се пуни само два пута годишње. Њој је ипак „најближа“ била Разан, „генијалка“, девојка од 24 године из Уједињених емирата, која је „измислила“ тепих који производи струју када се по њему хода.

- Сви ми смо живели у бункеру у којем су живели и припремали се астронаути који су се први слетели на месец. Плакала сам од узбуђења када сам први пут ушла у простор од таквог значаја. Бункер је иначе историјски заштићен, у њему ништа није мењано, све је старинско, нема телевизора, собе су минималистичке, у њима су углавном кревет, сто и наткасна- каже.

У групи неше саговорнице у НАСИ било је 52 одсто жена, што је, каже, у складу са трендом повећања процента жена у бизнису. У социјалном бизнису је, рецимо, на руководећим положајима чак 80 одсто жена. Све више лидера заговара теорију да жене могу да „извуку“ свет - оне имају потребу да гледају шта ће оставити за будућност, док мушкарци имају потребу да гомилају богатство, објашњава.

Објашњава да је НАСА заправо град који је направљен за боравак око 10.000 људи, али да их сада нема више од 6.000. Чини га доста различитих факултета, института, програма, од којих је свакако најпознатији свемирски програм. Сретала је ту и светске научнике, и астронауте, и војнике, али не превише. НАСА углавном „делује пусто“. Напољу је стално 25 степени, али иако није топло, „то чудно сунце“ гори кожу. Море је ледено. Људи су стално у шорцевима, „нема елеганције“, примећује. Мада и даље ради са Истраживачким центром НАСЕ, наша саговорница је од 1. октобра у Дубаију, где реализује пројекат пољопривредног пошумљавања тог пустинског града, са задатком да он до 2020. године има десет пута више зелених површина него данас. Каже да је то „апсолутно изводљиво“, уз помоћ дрвета „моринга полигрина“, које врло брзо расте. Боравак малог тима из њене организације са седиштем у Бечу финансира општина Дубаи, под патронатом шеика Мохамед бин Рашид ал Мактоума, за којег каже да је визионар. Претпоставља да ће у том граду, „којим је фасцинирана“ остати до 2020. године.

- Не бих волела да се „скрасим“ на једном месту. Отворена сам за цео свет, није ми важно где ми је база, важно је да имам добру авио линију до других делова света. Дубаи је јако добра тача, Беч није лош, Ниш долази у обзир, поготиву ако ојача свој аеродром. Човек мора да има циљ и стратешки план. Настојаћу да останем у научном бизнису. Образовање је много битно, а упркос другачијем мишљењу, за то и није потребно превише новца. Има толико бесплатних онлајн академија, и ја сам доста научила преко интернета, знања која сам добијала на факултету нису била довољна. Интернет није прозор већ врата у свет, каже Весела Танасковић.

Зорица Миладиновић, Данас

Коментара: 0


#   Ниш   наука  свемир  НАСА  Весела Танасковић
@




[ Додај коментар ]