Јужна Србија Инфо

Разговори: Мирослав Докман, члан ПК “Железничар“ из Ниша – Руј је највећи!

rssBookmark and Share

Ниш 13.06.2016. Фар портал

Планински врх Руј (1706 м) који спаја две суседне државе Србију и Бугарску, и ове године окупио је велики број планинара на традиционалном међународном успону пријатељства и промоције планинарства и здравог живота.

Разговори: Мирослав Докман, члан ПК “Железничар“ из Ниша – Руј је највећи!

Седми поход на Руј организовали су Туристичка организација општине Бабушница и Планинарски клуб „Руј 1706“ из Бабушнице, уз подршку Планинарског савеза Србије и Министарства омладине и спорта Републике Србије под називом „Поглед са висине“. Место поласка било је село Ракита, а у овој својеврсној планинарско-културној манифестацији учествовало је око 1350 планинара из Србије и Бугарске. Управо је овај догађај и осмишљен да зближава људе из две суседне земље, јер ова манифестација представља заједнички поход српских и бугарских планинара на ову планинску лепотицу.

 Један од учесника похода је 43-годишњи Мирослав Докман из планинарског клуба „Железничар“ из Ниша. Докман је дипломирани економиста родом из Сурдулице, који живи и ради у Нишу. Планинар је и заљубљеник у природу од раног детињства. Учесник је бројних планинарских експедиција и велики заљубљеник у планине јужне Србије и Бугарске. Један је од покретача традиционалног похода на Руј.

 Докман се радо се одазвао да након јучерашњег Успона на Руј да ексклузивни интервју за портал „Фар“ и атрактивне фотографије које су велика успомена на дружење са природом и планинским пропланцима овог краја Србије, а и Бугарске.

 * Какви су први утисци са седмог традиционалног међународног успона на Руј?

 – Руј је највећи! Честитке Планинарском клубу “Руј 1706” из Бабушнице и Туристичкој организацији општине Бабушница, организаторима овог догађаја! Први утисак је да је успон на Руј и ове године, исто као и прошле, највећа и најсадржајнија планинарска акција у Србији, а можда и шире. Учествовало је око 1350 планинара који су се ка врху Руј, високом 1706 метара, упутили што са српске стране, из села Ракита у општини Бабушница, што са бугарске стране, из села Забел у општини Трн. И све је протекло савршено, потпуно безбедно, чини се да је овај, седми успон на Руј, најлакше изведен (на самој стази), од свих претходних. Водичи које је ангажовао Планинарски клуб „Руј 1706“ из Бабушнице и припадници Горске службе спасавања Србије покривали су сваки педаљ ове средње захтевне стазе, били су у току са свим дешавањима, стално комуницирали. Акција је протекла без иједног проблема. Учесници заслужују све похвале на поштовању свих правила које је организатор зацртао.

 * Колико овакве планинарске манифестације зближавају људе, планинаре и туристе из Србије и Бугарске?

 – Успон на Руј, који се одржава од 2010. године, покренуо је и одржавање читавог низа манифестација у нашим крајевима. У Бабушници се сваког новембра одржава манифестација “Вурдијада”, на којој се промовише аутентични производ лужничка вурда. На “Вурдијаду” долазе посетиоци и привредници из Бугарске. На крилима успеха успона на Руј, отпочело се са организацијом великих међународних планинарских акција на југу Србије: успон од Сокобање до Оштре чуке, акција у селу Врмџа код Сокобање, међународни успон “Власина”, међународни успон на Црноок код Босилеграда, међународни успон на Радан планину код Бојника, међународни успон на врхове Заплања.

 Куриозитет је да на свим овим акцијама долази знатан број учесника из Бугарске, па чак се планинари из суседне Бугарске опредељују да и сам Руј масовно походе из правца села Ракита.

 И то је развојна шанса за сва ова подручја, која је у некима од њих добро искоришћена. Одобрени су важни пројекти прекограничне сарадње, пробудила се нова нада и оптимизам у овим крајевима, стање је много боље него што је било пре одржавања оваквих манифестација.

 Све ово повећало је успех у добијању срестава из буџета Републике Србије за разне програме и пројекте на југу Србије, у области спорта, културе и активног одмора.

 Да не говорим о оном најлепшем аспекту, односу пријатељства, љубави, добросуседства. Колико је само познанстава и пријатељстава склопљено на овим манифестацијама. Побуђује се оно најлепше и најплеменитије у људима.

 Веома много нам значе похвале планинара из Бугарске, знајући да је у Бугарској планинарење национални спорт, скоро на нивоу култа. Када они кажу да је успон на Руј једна од њима најлепших акција, то је најбољи доказ колико смо на правом путу и колико још више морамо остати посвећени у будућности.

 * По чему ће овогодишњи успон на Руј остати упечатљив и да ли се разликовао од претходих?

 – Сваки наредни успон на Руј носи своју засебну причу. Овогодишњи је одржан под слоганом “Поглед са висине”, назван тако по првом роману једног од покретача манифестације, Саше Аранђеловића, писца и филозофа из Бабушнице. Културни програм у оквиру успона на Руј је нешто на чему се изузетно инсистира. И свака акција на Рују има културни програм другачије садржине. Ове године, одржана је прелепа ликовна колонија на којој су учествовали сликари из Бабушнице, Димитровграда, Пирота и Беле Паланке. Стварали су инспирасни предивном природом планине Руј, реке Јерме, Звоначке реке, људима…

 * Поред љубави према планинарству, шта Вас још везује за ово гранично подручје које красе велики природни потенцијали и богатство флоре и фауне?

 – Богата историја и традиција и људи који су, упркос свему, остали на својим огњиштима. Од њих се може много научити, како се воли свој крај, како се бори за боље сутра.

 * Колико постоји свест код људу да треба искористити туристичке потенцијале ових крајева, а да притом сачувамо природу и њене вредности?

 – Све више ојачава свест код становништва и њихових изабраних представника о томе који су потенцијали реално оствариви за развој заједнице. Драго ми је када видим на успону на Руј много деце, ученика, њихових наставника. Исто тако одајемо признање свима њима и када организују акције са циљем очувања животне средине, подизања свести, радне акције на прикупљању отпада. То је инвестиција у будућност.

 * Одакле љубав према планинарству и које сте планине и врхове до сада освојили?

 – Из раног детињства, из моје родне Сурдулице. Такорећи сам прве кораке направио на падинама Чемерника и Варденика. Са другарима бих отишао на неко узвишење изнад Сурдулице и посматрао варош, уживао у свему томе, сматрао то изузетним.

 Од виших врхова, издвојио бих Мусалу (2925 м), највиши врх планине Риле и читавог Балканског полуострва, затим врхове планине Пирин: Вихрен (2915 м), Кутело (2908 м), Бански суходол (2884 м), Митикас на Олимпу (2917 м)… Они врхови, ипак, које највише волим јесу врхови на југу Србије. Руј (1706 м) и Ракитски камен (1456 м) се ту издвајају, а уз њих и Велики Стрешер (1876 м), Црноок (1881 м), Валози (1830 м), Мечит (1756 м)…

 * Какви су планови за наредни период?

 – На крилима великог успеха постигнутог на седмом успону на Руј, експедиција предвођена Зораном Павловићем Паћом из Планинарског клуба “Предејане”, од 5. до 16. јула одлази у Русију, са циљем да се попнемо на највиши врх Европе – Елбрус (5642 м) на планини Кавказ. Ово ће бити велики изазов за сво 17-оро учесника. Оптимисти смо, а и наш вођа Зоран Павловић верује да ћемо се сви попети на кров Европе. Да видимо какав је “поглед са висине” и са те тачке.

 * Какву поруку можете упутити свим љубитељима природе, планинарима, али и држави?

 – Исто оно што је пре више од једног века говорио и Алеко Константинов, утемељитељ планинарског покрета у Бугарској и на читавом Балкану – да се одлази у природу, да се на тај начин упознају наше земље и да ће се тако на прави начин заволети. Планинари су задовољни подршком коју добијају од државе, јер Министарство омладине и спорта све више средстава опредељује Планинаском савезу Србије. На крају, та подршка јача и планинарске клубове. Наравно, ова подршка би могла да буде и снажнија, и управо су акције попут успона на Руј нешто што ће користити целокупној планинарској заједници и свим клубовима.

 * Иако још увек званично постоји административна граница између Србије и Бугарске, која је претходних деценија била чак и гвоздена, да ли су планинари разбили све баријере и доказали да границе не треба да постоје међу људима?

 – Да, са почетком одржавања успона на Руј и – коначно. Можда чак међу планинарима и није било таквог поимања ограничења, граница и свега осталог. Планинари су посебни људи. Успон на Руј је показао да граница јесте админисративни појам, али да није нешто што ће ометати људе и народе, већ, напротив, побудити најбоље у нама. То је препознао и Планинарски савез Србије, те је ове године одредио да управо успон на Руј представља Србију на манифестаицји „Еурорандо“ у Шведској, коју организује Европска пешачка асоцијација. То је највећи европски фестивал планинарства, пешачења и здравог живота. Одржава се на тему „Енергија“. Препозната је енергија која је у нашим пограничнм крајевима претворила песимизам у оптимизам и која је покренула многе корисне ствари и изнедрила дивне и способне људе.

Петар Виденов, Мултимедиен портал Фар на български и сръбски език

Фото: Мирослав Докман

Коментара: 0


#   Ниш   планинари   Бабушница   Бугарска   ликовна колонија   Туристичка организација   фотографије   историја   Зоран Павловић   Планинарски савез   Руј   Железничар ПК   Мирослав Докман   Планинарски савез Србије
@


 


[ Додај коментар ]