Шта бих урадио да сам министар образовања?
Лесковац 08.01.2014. Реља Кнежевић, Дневник
Шта бих урадио да сам министар образовања? По мени, успех лежи у континуитету. Ако смо усвојили Стратегију образовања до 2020-те и ако су све политичке опције гласале за њу, зашто је не спроводимо? Њу су писали наши најпризнатији стручњаци из свих области образовања и то је нека врста путоказа.
На жалост, по неким истраживањима, 80 одсто људи у Србији не зна саобраћајне знакове, а слично је и са читањем путоказа у образовању.
Ми имамо велики проблем који се из године у годину гомила: фалсификоване дипломе, неакредитоване установе образовања, истурена одељења факултета у приватним кућама, куповину диплома, лажне стручњаке, лош квалитет наставе и истраживачког рада, поготово на приватним универзитетима.
На шангајској листи наш први приватни универзитет је негде између 5.000-тог и 7.000-тог места. Нису ту студенти или запослени криви, него они одговорни за стратегију рада приватних универзитета и држава која то толерише.
Овако за „Дневник“ коментарише актуелну ситуацију професор др Миодраг Стојковић, генетичар светског гласа. Био је „већ виђен“ за Нобелову награду у области ембриологије и биотехнологије, будући да је први у свету успео да издвоји хумане матичне ћелије у циљу њихове промене у ћелијској терапији и зарад лечења људских болести, као и да добије људске ембрионалне матичне ћелије из тзв. клонираних ембриона.
Стојковић се, међутим, определио за повратак у земљу и отварање болнице за лечење стерилитета, јер је, како каже, „свака новорођена беба вреднија од Нобела“.
Како коментаришете позицију науке у буyету за наредну годину?
– Финансирање науке у Србији и новим буyетом поново показује да онај ко жели да се овде бави науком мора да буде спреман на преживљавање без неке велике могућности да се бави конкурентном науком. У Србији има 176 научних установа и института, а буyет Србије за 2014. издваја за науку 0,34-0,41 одсто БДП-а (са или без кредита). Разумем да смо сиромашна земља и да мора да се штеди, али све земље које су уложиле у образовање и науку су много брже изашле из кризе од оних које то нису.
По улагању у науку смо далеко испод других. Хрватска издваја, рецимо, 0,7 одсто БДП-а. Просто речено, када научницима дате просечно 25 евра месечно за потрошни лабораторијски и канцеларијски материјал, усавршавања, конгресе... видите да у Србији нема могућности да спроведете све фазе науке: основна истраживања, превођење науке у производ и његову заштиту, како бисте то некоме могли да продате као развијени производ.
Млади који су 2001. дипломирали на немачким универзитетима данас у просеку имају 37 година и скоро сви су запослени (1% није), док та иста генерација у Србији чини добар део у популацији од 26% незапослених. Зашто је то тако?
– На жалост, далеко смо од Немачке. Не мислим само на разлике у стандарду, већ и по начину размишљања: ако кажемо да смо земља паметне деце, вредних и амбициозних младих научника а не улажете у њих, онда је исход такав да их нећете задржати у земљи, да им нећете омогућити да се баве послом који воле, него ће ту могућност потражити негде другде.
У неким деловима Немачке сваки трећи евро се улаже у образовање и младе, постоји одлична спрега између привреде и образовно-научних установа, постоји планирање и повезаност образовања и тржишта рада, и ако сте врхунски научник учиниће све да вас задрже.
У Шпанији, где сам такође радио, ситуација је специфична: после привредног бума уложена су гигантска средства у систем који није могао да опстане и тај виртуелан свет је морао да падне. Али виртуелан свет финансирања имобилија је постојао и у Америци па они нису допустили да наука због тога значајно трпи. У науци је као у животу: не можете све да усрећите, али морате да промовишете оне који имају иза себе резултате – они који их немају морају да се напрегну да би престигли ове прве.
#
Лесковац
Миодраг Стојковић генетичар
генетика
наука
образовање
студенти
матичне ћелије
@MioStojkovic
@
Tweet
Најновије вести
- Настрадао Иван Фелкер
- ДИЗАЈН ЗА СВАКИ ДАН
- Дух Грчке вечерас у Нишу
- Временска прогноза
- Ансамбал Позоришта лутака на фестивалу у Зајечару
- Злоупотребили исправа Срба у корист Албанаца
- Ђиласов ССП у Нишу бојкотује изборе
- Пролећни концерт младих пијаниста
- Сатирични смех Радоја Домановића
- Безвизни режим за Србе са Косова
- Сајам погребне и пратеће опреме
- Светски дан књиге - ода култури
- Обновљена пијаца почиње са радом
- Дан Војске Србије
- АУСТРИЈСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ
Најновији огласи
- Brak,druzenje,agencija Lepeza,cela zemlja
- Polovni delovi Sprinter, Vito, Viano, Krafter, LT
- Soft loans here Open credit
- Buy Oxy 30mg, Adderall, Morphine, Xanax, RITALIN, Etizolam, Subutex, Mdma, Zolpidem etc
- Nudimo uz kamatu od 3 posto
- BRZI ZAJMOVI ONLINE U ŠPANJOLSKOJ
- Torte Novi Sad
- Brz i legitiman online kredit za sve
- Slušajte najbolju domaću muziku na online kanalu Radio Song Niš
- Potrebna Vam je dodatna zarada?
- Томислав Окичић нови декан Факултета спорта и физичког васпитања Нишу
- Скупо: Грађани могу да провере стање стабла у свом дворишту за 3.900 динара - провере у међублоковском простору плаћа Град
- Уређен нови кружни ток у Нишу: Многима се допада модеран изглед - критичари питају, како ће се одржавати?!
- Отварање до сада највећег мурала у Нишу посвећен очувању зелене површине
- Локални избори у Нишу 2. јуна када и београдски, одлучила председница Скупштине
- Млади уметници бриљирали на сцени нишког Народног позоришта изводећи "Београдску трилогију и приче из белог света"
- Новак Ђоковић најбољи тенисер света, слетео синоћ у Ниш
- Ниш: Изгорео багер који ради на изградњи далековода у насељу Брзи Брод
- Аутомобил слетео са моста у Нишаву, преминула жена
- Како да од преводиоца постанете судски тумач?