Свечано уручење Награде „Бранко Миљковић“

У програму учествују: 

Петар Матовић, добитник награде, Горан Максимовић, председник жирија, Евица Радевска, хорнa, Марија Динов Васић, клавир, Александар Михаиловић, глумац, Велибор Петковић, водитељ програма.

Да подсетимо, добитник награде је Петар Матовић, песник из Пожеге, за књигу „Из срећне републике“ у издању Културног центра Новог Сада.

Награду „Бранко Миљковић“ додељује Град Ниш, награду је помогло Министарство културе Републике Србије а технички организатор је Нишки културни центар.

Петар Матовић рођен је 1978, завршио је студије српске књижевности у Београду. Живи и ради у Пожеги. Пише поезију и есеје, објављује у периодици, заступљен је у више антологија у земљи и иностранству, песме су му преведене на више језика (пољски, енглески, немачки, шведски, француски, италијански, шпански, каталонски, португалски, галицијски, румунски, македонски, словеначки, мађарски). Објавио је збирке песама: Камерни комади; Кофери Џима Џармуша (издања на другим језицима: Walizki Jima Jarmusha, Maximum, Kraków, 2011; Les maletes de Jim Jarmusch, La Cantarida, Palma de Mallorca, 2013); Одакле долазе даброви (2013) и Из срећне републике (2017). Добитник је стипендија  Gaude Polonia 2013 Министарства културе Републике Пољске, Балтичког центра за писце и преводиоце (Визби, Шведска, 2015), Традуки (Сплит, 2016), Култуконтакт (Беч, 2017) и Q21 (Беч, 2017).

“Миљковић је показао – а то је оно најбитније, чини ми се, у његовом поступку – како се преузимањем готово свих речи из стиха на неком другом језику може изрећи једна сасвим различита идеја, односно формирати сасвим различита слика. Уосталом, зар и први стих Комедије Дантеа Алигијерија, Миљковићевог узора на овим страницама, није настао на исти начин, адаптацијом једне латинске реченице из Књиге пророка Исаије?

Петорици главних јунака ове врло лично развијене есејистичке фантазије – Дантеу, Миљковићу, Станојевићу, Прешерну и Валерију – придружила су се и два нишка песника, Добривоје јевтић, свајом графичком варијацијом на стих Обрех се у некој мрачној шуми, и Звонимир Костић Палански, цртежом с Дантеовим и Миљковићевим профилима.“