Белопалначка воденица једна од најстаријих у Србији и даље меље без струје

Воденични камен мирује само кад  се заврне вода која преко лопатица покреће  четири огромна камена,који мељу у разним “гранулацијама”-по жељи помељара.

Гордана Чадеж је праунука првог власника воденице Стоиљка Златановића, који је воденицу купио од једног Турчина.

-Мој прадеда Стоиљко пореклом из Горње Студене из срца Суве планине, воденицу је купио 1896. године, за 850 тадашњих дуката од Турчина Хасана Хусеина. Било је то огромно богатство, које је прадеда мукотрпно стицао радећи даноноћно. Касније је  један део воденице продао неколицини својих познаника, који су практично постали акционари. Сувласништво се преносило деобама, удајама и женидбама на нове власнике-потомке, па сам тако и ја један од  двадесетак сувласника-каже у изјави за Пиротске вести Гордана.

Нико тачно не зна колико је децеднија воденица радила пре него што је Стоиљко постао власник, али се претпоставља да је била у погону бар  педесетак до сто година. То практично значи да је безмало стара  три века и од тада се на њој није готово ништа променило. Једино је дрвени кош замењен металним. Многи Паланчани, али и Нишлије , Пироћанци , па и намерници који се запуте овим путем сврате и купе по који килограм првокласниг брашна.воденицни-камен

Иначе, Стоиљко је био веома бистар човек, а такво му је и потомство.  Међу његовим потомцима су готово сви са факултетским дипломама, а има и високих државних чиновника. У зависности од броја “акција”, односно висине сувласништва, свако од акционара има право да одређен број дана у месецу користи воденицу , меље и тај свој рад путем ушура наплати. То практично значи, да је акционарство у Паланци почело још за време Турака! Од краја 19.века, када је Стоиљко Златановић постао први  и једини власник воденице, до сада је  сувласништво било бар у рукама 300 Паланчана.