Belopalnačka vodenica jedna od najstarijih u Srbiji i dalje melje bez struje

Vodenični kamen miruje samo kad  se zavrne voda koja preko lopatica pokreće  četiri ogromna kamena,koji melju u raznim “granulacijama”-po želji pomeljara.

Gordana Čadež je praunuka prvog vlasnika vodenice Stoiljka Zlatanovića, koji je vodenicu kupio od jednog Turčina.

-Moj pradeda Stoiljko poreklom iz Gornje Studene iz srca Suve planine, vodenicu je kupio 1896. godine, za 850 tadašnjih dukata od Turčina Hasana Huseina. Bilo je to ogromno bogatstvo, koje je pradeda mukotrpno sticao radeći danonoćno. Kasnije je  jedan deo vodenice prodao nekolicini svojih poznanika, koji su praktično postali akcionari. Suvlasništvo se prenosilo deobama, udajama i ženidbama na nove vlasnike-potomke, pa sam tako i ja jedan od  dvadesetak suvlasnika-kaže u izjavi za Pirotske vesti Gordana.

Niko tačno ne zna koliko je decednija vodenica radila pre nego što je Stoiljko postao vlasnik, ali se pretpostavlja da je bila u pogonu bar  pedesetak do sto godina. To praktično znači da je bezmalo stara  tri veka i od tada se na njoj nije gotovo ništa promenilo. Jedino je drveni koš zamenjen metalnim. Mnogi Palančani, ali i Nišlije , Piroćanci , pa i namernici koji se zapute ovim putem svrate i kupe po koji kilogram prvoklasnig brašna.vodenicni-kamen

Inače, Stoiljko je bio veoma bistar čovek, a takvo mu je i potomstvo.  Među njegovim potomcima su gotovo svi sa fakultetskim diplomama, a ima i visokih državnih činovnika. U zavisnosti od broja “akcija”, odnosno visine suvlasništva, svako od akcionara ima pravo da određen broj dana u mesecu koristi vodenicu , melje i taj svoj rad putem ušura naplati. To praktično znači, da je akcionarstvo u Palanci počelo još za vreme Turaka! Od kraja 19.veka, kada je Stoiljko Zlatanović postao prvi  i jedini vlasnik vodenice, do sada je  suvlasništvo bilo bar u rukama 300 Palančana.