Царичин град – задивљујућа лепота југа Србије

ЛЕСКОВАЦ, ЛЕБАНЕ - Прошао је скоро један век организованог истраживања места где се налазе остаци једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутражњости јужне Србије, на територији Јабланичког округа, 28 клометара западно од Лесковца, односно 7 километара северозападно од Лебана.

Археолошки локалитет Царичин Град или Јустиниана Прима, сматрају археолози, представља вансеријски споменик античког урбанизма и архитектуре, а истраживања овог локалитета започета су 1912. године.

Пре неколико година Народни музеј из Лесковца организовао је презентацију пројекта ,,Заштита културног наслеђа и туристичке презентације и историјског локалитета Царичин Град’’. Пројекат је финансирала Европска унија, реализовала Европска агенција за реконструкцију (ЕАР), а спроведен је у оквиру програма Регионалног друштвено-економског развоја (РСЕДП).

Царичин Град је у близини места свога рођења саградио један од највећих византијских царева Јустинијан I (527-565), градитељ чувене Аја Софије у данашњем Истамбулу.

Локалитет је, захваљујући досадашњим истраживањима, јасно профилисан, а сада је потребна његова експлоатација, као и медијска презентација. Царичин град лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка Лесковачкој котлини, на месту ван главних путних токова, па је то био основни разлог што су се тек крајем XIX века појавиле прве вести о значајним остацима града изгубљеног у долини Пусте реке. Рушевине града је, иначе, први описао знаменити Мита Ракић 1880. године у листу Отаџбина.

Сва досадашња истраживања показала су да је утврђено насеље Царичин Град дужине више од 500 метара и да је урбано језгро сачињено од три целине – Акропоља, Горњег и Доњег града, на којем се надовезује широко предграђе и споменици у ближој и дајој околини. На највишем платоу, који доминира околином, постављен је Акропољ, а испод њега леже Горњи и Доњи град.

Прва озбиљна археолошка ископавања обављена су у предвечерје балканских ратова, а чувени археолог Владимир Петковић је за почетак радова изабрао највишу тачку, доминантан плато на коме је открио остатке епископске базилике. Понесен величином града, открићем велике цркве, мноштвом архитектонске пластике и остацима мозаика, изнео је прве хипотезе о величини града и њеном трајању, које и данас заокупља пажњу стручњака. У бројним истраживањима откривен је комплекс Акропоља са бедемима, кулама, источном капијом, Епископском базиликом, крстионицом, централном улицом. Тада су започета ископавања и Горњег Града, а пажњу научника привукли су и објекти у непосредној близини Царичиног Града, као што су брана на Царичиној реци, утврђење код цркве св. Илије, базилика у Свињарцу, базилике и терме у Радиновцу, рушевине Злате. Велики број откривених грађевина указао је на важност Царичиног Града и на његов значај у историји византијског урбанизма.

Протеклих година, после истраживања дела комплекса југоисточне угаоне куле откривени су остаци за које се истински верује да су заправо трагови радионице у којој се израђивало стакло. Откриће је изузетно вредно пажње, јер је годинама владало мишљење да је примарна производња стакла рађена у Египту и Сирији, односно Палестини. Ако досадашња сазнања буду потврђена, Царичин град ће бити место једине радионице те врсте у Илиријуму, односно на просторима Балканског полуострва.

Професор Вујадин Иванишевић, научни саветник Археолошког института из Београда, које је изузетно заслужан за бројна сазнања о Царичином граду, ипак је опрезан у оцени, јер сматра да треба сачекати детаљну анализу прикупљених узорака, а тек тада ће бити саопштено да ли је заиста реч о открићу које ће у многоме променити бројне историјске оцене о Царичином граду, али и производњи стакла.

Анализа је поверена Римско-немачком музеју у Мајнцу. Зна се да је радионица уништена у шестом веку, нема правих трагова, али постоје остаци пећи, опеке и стакла и једна ливачка посуда.

Уз бројна посртања и прекиде, многе екипе су истраживале овај локалитет. Предводили су их наши познати археолози, од Владимира Петковића, Франца Месеснела, Александра Дерока, Светозара Радојчића, Ђорђа Мано-Зизија, Невенке Спремо-Петровић, Владимира Кондића, Владислава Поповића до Вујадина Иванишевића, човека који последњих десет година даје влеики допринос даљем истраживању Царичиног Града, најзначајнијег културног средишта у лебанској општини и читавом Јабланичком округу.