Код Ниша нађени остаци коња стари 4. 500 година (Фото)

Прастановници Ниша, у периоду неолита, млађег каменог доба, од 6300. до 4500. година пре нове ере, живели су у кружним земуницама, укопаним у земљу око метар, користили су оруђе и оружје од камена, кости и печене земље јер метал још није био пронађен. На трпези су била говеда, овце, козе, јелен, дивље свиње, зец, као и прве житарице. Посуде од печене земље које су коришћене, у старчевачкој култури често су осликаване бојама...

Археолошку атракцију ће представљати резултати такозване АМС анализе из Енглеске, који ће бити уједно и први апсолутни датуми (тачне године) из старијег бакарног доба код нас.

Ово је један од ретких локалитета у Европи са потврђеним континуитетом живота од 5.000 година (од ВИ миленијума п.н.е. до И миленијума п.н.е.). Иако цело има површину петособног стана од 200 квадрата, Бубањ и данас открива непроценљиво драгоцене податке о животу у праисторији на подручју Ниша. После пола века паузе, истраживања су 2008. године обновили Археолошки институт и Народни музеј из Ниша, и трају до данас...

- У старијем бакарном добу (4500-3500 п.н.е.) правоугаоне куће се праве од облица, прућа и блата. Више се у исхрани користе домаће животиње од дивљих, а регистровани су једнозрна и двозрна пшеница, јечам и дивља раж. Новина је коришћене првог метала, бакра, за израду накита и ситнијих алатки. Осим шила и игала од бакра откривена је и једна јама са остацима ватришта и двема дуваљкама од печене земље какве су коришћене у металургији. То указује да је на Бубњу вршен процес металургије бакра, открива др Александар Булатовић, виши сарадник Археолошког института, који руководи истраживањима.

Касније, у енеолиту, куће су сличног облика и грађе, користе се исте животиње за исхрану, али број домаћих животиња константно расте науштрб дивљих.

- У рано бронзано доба, око 2.500 година пре нове ере, на Бубњу је евидентирана и појава коња, што је уједно један од најстаријих налаза коња на Балкану. У Европи не постоје оваква насеља где живот континуирано траје више хиљада година. У западној Европи праисторија је каснила у односу на југоисточну - када се код нас на Балкану увелико користио бакар, у западној Европи је још било камено доба - објашњава Булатовић.