Нови Пазар

У пространој долини у облику звезде, како то само природа може да ослика, на нешто мање од 300 километара од Београда, лежи Нови Пазар. Град се налази на надморској висини од 496 метара, а надвисују га чувена Пештерска висораван, те планине Рогозно и Голија.

Кроз Новопазарско поље протичу чак четири реке: Рашка, Јошаница, Дежевска и Људска река.

Околина града представља право природно богатство Србије. Красе је богати пашњаци и ливаде, шуме четинара, а познат је и велики број лековитих термоминералних извора, међу којима се посебно издавају: Дежевски и Слатински кисељак, као и Новопазарска бања.

Према постојећим историјским подацима, Нови Пазар се први пут помиње 1461. године, мада се претпоставља да је град постојао и пре тог времена. Назив се доводи у везу са турским називом за овај град: Јени Базар, што би се могло превести као Ново Трговиште. Стари Рас који се налазио у близини, Турци су назвали Ески Базар ( односно Старо Трговиште), па отуда и назив Ново Трговиште.

Гази Иса – бег Исаковић, славни турски војсковођа се сматра оснивачем града. Приликом оснивања Иса – бег је подигао малу џамију, која и данас постоји у Новом Пазару. Град је поред важног трговинског центра, био и упориште турској војсци за даље продирање према западу.

Током 16. и 17. века Нови Пазар доживљава процват и сматран је једном од најбогатијих вароши. Био је велики извозник: коже, воска и вуне, добро заштићен бедемима. Становништво је било претежно турског порекла, а било је и нешто мање Срба православне вере, те Дубровчана и Млечана.

Све до краја 17. века Нови Пазар је напредовао, међутим 1689 – 1690. године га заузимају Срби, који су приликом повлачења униптили добар део града. Иако је према документима током 16. и у првој половини 17. века Нови Пазар бројао чак 20 хиљада кућа, почетком 18. века их је било свега три стотине.

Након овог немилог догађаја, убрзо је уследио још један, па још један... да би град скор замро у другој половини 18. века.

Данас је Нови Пазар са својим бројним културно историјским споменицима, град са шароликим становништвом. Од две староседелачке породице Коматине и Кулагића остало је врло мало потомака, а град су населили махом дошљаци из Црне Горе. Међу муслиманским живљем је присутан већи број староседелаца, мада има и пребега из Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Како и становништво, тако су и кулинарски специјалитети овог краја шаролики. Код муслимаснског становништва јела се припремају од јагњетине и ређе говедине, а код православаца се користе све остале врсте меса. Свакако је прва асоцијација на Нови Пазар чувени Новопазарски ћевап о Новопазарске мантије. Мантије су налик буреку, заправо пикантна и вло укусна пита која се на специфичан, традиционалан начин справља са филом од меса. У последње време су забележене варијације овог специјалитета, па се справљају мантије са филом од зеља и овчијег сира.

Од културно историјских споменика у овом граду свакако треба, поред већ поменуте мале џамије видети и: Градску тврђаву са Кулом, која потиче из 15. века, Петрову цркву, која је саграђена још у 10. веку, Адмир – агин конак, саграђен у 17. веку, Алтун – алем џамију, из 16. века, као и заоставштину оснивача града Иса – бега, Хамам из 15. века.